Read Библија: Савремени српски превод 1. Мојсијева 27 Bible Online

1. Мојсијева 27 - Библија: Савремени српски превод bible

1. Мојсијева 27

¹Када је Исаак остарио и очи му толико ослабиле да више није видео, позва свог старијег сина Исава, рекавши: »Сине!« А овај одговори: »Молим?«

²Исаак рече: »Ето, остарио сам и не знам дан када ћу умрети.

³Зато узми своје оружје — свој лук и тоболац — па иди у пустару да ми уловиш неку дивљач.

⁴Припреми ми укусно јело, какво ја волим, па ми донеси да једем, да могу да те благословим пре него што умрем.«

⁵А Ревека је слушала док је Исаак говорио свом сину Исаву, па када је Исав отишао у пустару да улови дивљач и донесе је,

⁶Ревека рече свом сину Јакову: »Управо сам чула како твој отац каже твом брату Исаву:

⁷‚Донеси ми неку дивљач и припреми ми укусно јело да га поједем, па да те благословим пред ГОСПОДОМ пре него што умрем.‘

⁸Зато ме сада послушај, сине, и уради како ти кажем.

⁹Иди до стада и донеси ми два лепа јарета, да од њих за твог оца спремим укусно јело, какво он воли.

¹⁰Онда ћеш га ти однети оцу да једе, да може да те благослови пре него што умре.«

¹¹На то Јаков рече својој мајци Ревеки: »Али мој брат Исав је рутав човек, а моја кожа је глатка.

¹²Шта ако ме отац дотакне? Испашћу варалица у његовим очима, па ћу на себе навући проклетство, а не благослов.«

¹³»Сине«, рече му мајка, »нека твоје проклетство падне на мене. Само ти мене послушај: иди и донеси ми јариће.«

¹⁴И он оде, ухвати јариће и донесе мајци, а она спреми укусно јело какво је његов отац волео.

¹⁵Онда Ревека узе најлепшу одећу свог старијег сина Исава коју је имала у кући, па у њу обуче свог млађег сина Јакова,

¹⁶а око руку и голог дела врата омота му јарећу кожу.

¹⁷Потом свом сину Јакову даде оно укусно јело и хлеб које је спремила.

¹⁸Јаков оде оцу и рече: »Оче!« »Молим?« рече Исаак. »Који си ти мој син?«

¹⁹А Јаков рече оцу: »Ја сам Исав, твој прворођени син. Урадио сам као што си ми рекао. Сада се, молим те, придигни и поједи мало моје дивљачи, да можеш да ме благословиш.«

²⁰»Како си је тако брзо нашао, сине?« упита Исаак свог сина, а овај одговори: »Зато што ми је помогао ГОСПОД, твој Бог.«

²¹Тада Исаак рече Јакову: »Приђи ближе, сине, да опипам да ли си ти заиста мој син Исав или ниси.«

²²Јаков се примаче свом оцу Исааку, и овај га опипа, па рече: »Глас је Јаковљев, али су руке Исавове.«

²³Није га препознао, јер су му руке биле рутаве као у његовог брата Исава. Када је хтео да га благослови,

²⁴упита га још једном: »Јеси ли ти заиста мој син Исав?« А Јаков одговори: »Јесам.«

²⁵Тада Исаак рече: »Сине, принеси ми да поједем мало твоје дивљачи, да могу да те благословим.« И Јаков му принесе, па је Исаак јео. А донео је и вина, па је Исаак пио.

²⁶Тада му његов отац Исаак рече: »Сада приђи и пољуби ме, сине.«

²⁷И Јаков му приђе и пољуби га, а Исаак осети мирис његове одеће, па га благослови, говорећи: »Мирис мога сина сличан је мирису поља које је ГОСПОД благословио.

²⁸Нека ти Бог даје росу са неба и плодну земљу — обиље жита и младог вина.

²⁹Нека ти народи служе и нека ти се племена клањају. Владај над својом сабраћом и нека ти се клањају потомци твоје мајке. Проклет био ко те проклиње и благословен ко те благосиља!«

³⁰Тек што је Јаков отишао од свог оца Исаака након што га је овај благословио, његов брат Исав стиже из лова.

³¹И он спреми укусно јело, донесе га оцу, па му рече: »Оче, придигни се и поједи мало моје дивљачи, да можеш да ме благословиш.«

³²А његов отац Исаак га упита: »Ко си ти?« »Ја сам твој син« одговори он, »твој прворођени син Исав.«

³³На то Исаак претрну од ужаса и рече: »Па ко је онда био онај који је уловио дивљач и донео ми је? Јео сам је пре него што си ти дошао и благословио сам га, и он ће бити благословен.«

³⁴Када је Исав чуо шта је његов отац рекао, силно и огорчено крикну, па рече оцу: »И мене благослови, оче!«

³⁵А Исаак рече: »Твој брат је дошао и на превару узео твој благослов.«

³⁶Тада Исав рече: »Зар се с правом не зове Јаков[63]? Већ ме је двапут преварио — узео ми је право првородства, а сада ми, ево, узе и благослов.« Онда упита: »Зар за мене ниси сачувао ниједан благослов?«

³⁷Исаак одговори: »Њега сам поставио за твога господара и дао му сву његову сабраћу за слуге, обезбедио га житом и младим вином — па шта сад да учиним за тебе, сине?«

³⁸На то Исав рече оцу: »Зар имаш само један благослов, оче? Благослови и мене, оче мој!« И гласно заплака.

³⁹Његов отац Исаак му рече: »Далеко од плодне земље биће ти дом, далеко од росе с неба.

⁴⁰Живећеш од свога мача и своме брату служити. Али, када се побуниш, збацићеш његов јарам с врата.«

⁴¹Исав замрзе Јакова због благослова који је овоме дао отац, па помисли: »Мој отац ће ускоро умрети[64]. Тада ћу убити свог брата Јакова.«

⁴²Када су Ревеки рекли шта њен старији син Исав намерава, она посла по свог млађег сина Јакова, па му рече: »Твој брат Исав се носи мишљу да те убије.

⁴³Зато ме сада послушај, сине: сместа бежи мом брату Лавану у Харан.

⁴⁴Остани код њега неко време, док твог брата не прође бес.

⁴⁵Кад се више не буде љутио на тебе и кад заборави шта си му урадио, јавићу ти да се вратиш. Зашто да вас обојицу изгубим у истом дану?«

⁴⁶Ревека рече Исааку: »Смучио ми се живот због ових Хетиткиња. Ако се и Јаков ожени неком од жена из ове земље — Хетиткињом као што су ове — шта ће ми живот!«