Read Библија: Савремени српски превод 1. Мојсијева 42 Bible Online

1. Мојсијева 42 - Библија: Савремени српски превод bible

1. Мојсијева 42

¹Када је Јаков сазнао да у Египту има жита, рече својим синовима: »Што само седите и зурите један у другог?«

²Онда рече: »Чуо сам да у Египту има жита. Идите онамо и купите нам га, да преживимо, а не да помремо од глади.«

³Тада десеторица Јосифове браће одоше да у Египту купе жита.

⁴Али Венијамина, Јосифовог брата, Јаков не посла с осталима, плашећи се да га не снађе неко зло.

⁵Тако се Израелови синови нађоше међу онима који су ишли да купе жита, јер је и у Ханаану владала глад.

⁶А Јосиф је, као управитељ Египта, био онај који је свима продавао жито. Његова браћа дођоше пред њега и поклонише му се до земље.

⁷Јосиф препозна своју браћу чим их је угледао, али се према њима односио као странац и разговарао с њима грубо. »Одакле долазите?« упита их. »Из Ханаана«, одговорише они. »Дошли смо да купимо хране.«

⁸Иако је Јосиф препознао своју браћу, они њега нису препознали.

⁹Он се сети и снова које је сањао о њима. »Ви сте уходе!« рече им. »Дошли сте да извидите слаба места ове земље!«

¹⁰»Не, господару«, одговорише они. »Ми, твоје слуге, дошли смо да купимо хране.

¹¹Сви смо ми синови једног човека. Ми, твоје слуге, поштени смо људи, а не уходе.«

¹²»Не«, рече им он, »дошли сте да извидите слаба места ове земље.«

¹³А они рекоше: »Нас, твојих слугу, било је дванаесторо браће, синова једног човека из Ханаана. Најмлађи је остао с оцем, а једнога више нема.«

¹⁴Јосиф им рече: »Тако је како сам вам рекао: ви сте уходе!

¹⁵Овако ћу вас проверити: Тако ми фараона живога, нећете отићи одавде ако ваш најмлађи брат не дође овамо.

¹⁶Пошаљите једног од вас да доведе вашег брата, а остали ће у тамницу. Тако ћу проверити ваше речи и видети да ли сте рекли истину. Ако нисте, тако ми фараона живога, онда сте уходе!«

¹⁷И све их затвори на три дана.

¹⁸Трећега дана Јосиф им рече: »Учините овако, и остаћете у животу, јер се бојим Бога:

¹⁹Ако сте поштени људи, нека један од вас остане у затвору, а остали нека однесу жито вашим изгладнелим укућанима.

²⁰Онда ми доведите свог најмлађег брата, да се тако потврди истинитост ваших речи и да не погинете.« И они пристадоше.

²¹»Ово нас је сигурно стигла казна због нашег брата«, рекоше један другом. »Гледали смо како се мучи док нас је преклињао за милост, али га нисмо услишили. Због тога нас је снашла ова невоља.«

²²А Рувим рече: »Зар вам нисам рекао да се не огрешите о дечака? Али нисте хтели да ме слушате. Сада морамо да положимо рачун за његов живот[105].«

²³Нису знали да их Јосиф разуме, јер су с њим разговарали преко тумача.

²⁴Он се окрену од њих и заплака, а онда се опет окрену према њима и настави с њима да разговара. Издвоји Симеона између њих и нареди да га пред њиховим очима вежу.

²⁵Потом Јосиф заповеди да им џакове напуне житом, да сваком од њих у џак ставе његов новац и да им дају све што им треба за пут. Када је тако учињено,

²⁶они натоварише жито на своје магарце и одоше.

²⁷Када је у коначишту један од њих отворио свој џак да нахрани свога магарца, а оно — одозго у џаку новац!

²⁸»Новац ми је враћен!« викну он својој браћи. »Ево га у мом џаку!« А њима се срце следи, па дрхтећи рекоше један другом: »Шта нам то Бог учини?«

²⁹Када су стигли свом оцу Јакову у Ханаан, испричаше му све што им се догодило.

³⁰»Човек који је господар оне земље разговарао је с нама строго и оптужио нас да уходимо земљу,

³¹али ми смо му рекли: ‚Поштени смо људи, нисмо уходе.

³²Било нас је дванаесторо браће, синова једног оца. Једног више нема, а најмлађи је сада с нашим оцем у Ханаану.‘

³³Тада нам господар земље рече: ‚Овако ћу знати да сте поштени људи: једног брата оставите овде код мене, узмите храну за своје изгладнеле укућане, па идите.

³⁴Онда ми доведите свог најмлађег брата, и знаћу да нисте уходе, него поштени људи. После тога ћу вам вратити вашег брата и моћи ћете слободно да се крећете земљом.‘«

³⁵Како су празнили своје џакове, сваки нађе своју кесу с новцем. Када су они и њихов отац видели кесе с новцем, уплашише се.

³⁶Њихов отац Јаков им рече: »Због вас ћу остати без деце. Јосифа више нема, нема ни Симеона, а сад хоћете и Венијамина да одведете. Све се заверило против мене!«

³⁷Тада Рувим рече оцу: »Убиј моја два сина ако ти га не доведем назад. Повери га мени, и ја ћу ти га довести назад.«

³⁸Али Јаков рече: »Мој син неће с вама, јер брат му је мртав и само је још он остао. Ако га на путу на који идете задеси неко зло, отераћете моју седу главу тужну у Шеол.«