Read Библија: Савремени српски превод 1. Цареви 2 Bible Online

1. Цареви 2 - Библија: Савремени српски превод bible

1. Цареви 2

¹Када се приближило време да Давид умре, он заповеди свом сину Соломону:

²»Ускоро ћу умрети«, рече. »Буди јак и покажи се човек.

³Извршавај дужност коју ти је ГОСПОД, твој Бог, одредио: да чиниш оно што он тражи и држиш се његових уредби и заповести, законâ и прописâ, као што је записано у Мојсијевом закону. Тада ћеш бити успешан куд год будеш ишао и у свему што будеш чинио,

⁴и ГОСПОД ће испунити своје обећање мени: ‚Ако твоји потомци буду пазили како живе и верно, свим својим срцем и душом, чинили оно што тражим, увек ће један од њих седети на Израеловом престолу.‘

⁵»И сâм знаш шта ми је учинио Јоав син Церујин — шта је учинио са двојицом главних заповедника Израелове војске, Авнером сином Неровим и Амасом сином Јетеровим. Убио их је и пролио њихову крв у миру као да је рат и том крвљу је умазао појас око свога струка и сандале на својим ногама.

⁶Поступи с њим према својој мудрости, али не дај да му седа глава оде у Шеол у миру.

⁷»Милостиво поступи са синовима Барзилаја Гилађанина: нека буду међу онима који једу за твојом трпезом, јер су стали уз мене када сам бежао пред твојим братом Авесаломом.

⁸»Код тебе је и Шими син Герин, Венијаминовац из Бахурима, који ме је тешким клетвама проклињао онога дана када сам ишао у Маханајим. Када ми је изашао у сусрет на реци Јордан, заклео сам му се ГОСПОДОМ: ‚Нећу те погубити мачем.‘

⁹Али ти га не сматрај недужним. Мудар си човек — знаћеш шта ти је чинити с њим да му седу главу крваву спустиш у Шеол.«

¹⁰Потом Давид умре, па га сахранише у Давидовом граду.

¹¹Над Израелом је владао четрдесет година — седам година у Хеврону и тридесет три године у Јерусалиму.

¹²Соломон седе на престо свога оца Давида и његова царска власт се веома учврсти.

¹³Адонија, Хагитин син, оде Витсавеји, Соломоновој мајци, која га упита: »Долазиш ли у миру?« »Да, у миру«, одговори он,

¹⁴па рече: »Имам нешто да ти кажем.« »Говори«, одврати она.

¹⁵»Као што знаш«, рече он, »царство је било моје и сав Израел је на мене гледао као на свог цара. Али царство ми је измакло и отишло мом брату јер му је дошло од ГОСПОДА.

¹⁶Сада имам нешто да те замолим. Немој да ме одбијеш.« »Настави«, рече му она.

¹⁷»Молим те да кажеш цару Соломону«, настави он, »јер тебе неће одбити, да ми Шунемку Авишаг дâ за жену.«

¹⁸»Добро«, одврати Витсавеја. »Разговараћу с царем у твоје име.«

¹⁹Када је Витсавеја отишла цару Соломону да с њим разговара у Адонијино име, цар устаде и пође јој у сусрет, поклони јој се, па седе на свој престо. Нареди да се донесе престо за цареву мајку, па му она седе с десне стране.

²⁰»Имам једну ситницу да те замолим«, рече она. »Немој да ме одбијеш.« »Говори, мајко«, одврати цар. »Нећу те одбити.«

²¹Она рече: »Нека се Шунемка Авишаг дâ за жену твом брату Адонији.«

²²Цар Соломон одговори мајци: »Зашто тражиш Шунемку Авишаг за Адонију? Могла би тако за њега да тражиш и царство, јер ми је старији брат — да, за њега и за свештеника Авиатара и за Јоава сина Церујиног!«

²³Онда се цар Соломон закле ГОСПОДОМ: »Нека ме Бог најстроже казни ако Адонија својим животом не плати због ове молбе!

²⁴Тако ми ГОСПОДА живога, који ме је чврсто посадио на престо мога оца Давида и дао ми владарску кућу као што је обећао, Адонија ће још данас бити погубљен!«

²⁵Потом цар Соломон посла Бенају сина Јехојадиног, који се обори на Адонију и он умре.

²⁶Цар рече свештенику Авиатару: »Врати се на своја поља у Анатоту. Заслужио си да умреш, али нећу те данас погубити, јер си носио Ковчег Господа ГОСПОДА пред мојим оцем Давидом и с мојим оцем делио све недаће.«

²⁷Тако Соломон искључи Авиатара из ГОСПОДЊЕГ свештенства, испунивши оно што је ГОСПОД у Шилу рекао о Елијевој породици[4].

²⁸Када је ова вест стигла до Јоава, који је сковао заверу са Адонијом, иако не и са Авесаломом, он побеже у Шатор ГОСПОДЊИ и ухвати се за рогове жртвеника.

²⁹Цару Соломону јавише да је Јоав побегао у Шатор ГОСПОДЊИ и да је крај жртвеника, па он посла Бенају сина Јехојадиног, рекавши му: »Иди и убиј га.«

³⁰Бенаја уђе у Шатор ГОСПОДЊИ и рече Јоаву: »Цар каже: ‚Изађи!‘« Али он одговори: »Не, умрећу овде.« Бенаја јави цару: »Јоав ми је одговорио тако и тако.«

³¹Тада цар заповеди Бенаји: »Учини као што каже. Убиј га и сахрани. Тако ћеш са мене и са породице мога оца скинути кривицу због недужне крви коју је Јоав пролио.

³²ГОСПОД ће му узвратити за проливену крв, јер је без знања мога оца Давида напао два човека боља и праведнија од себе и убио их мачем: Авнера сина Неровог, главног заповедника Израелове војске, и Амасу сина Јетеровог, главног заповедника Јудине војске.

³³Нека кривица за проливање њихове крви падне на главу Јоава и његових потомака довека. А на Давиду и његовим потомцима, његовој владарској кући и престолу, нека довека буде мир ГОСПОДЊИ.«

³⁴Тако Бенаја син Јехојадин оде, обори се на Јоава и уби га, па га сахранише у његовој кући у пустињи.

³⁵Цар постави Бенају сина Јехојадиног да заповеда војском место Јоава, а на Авиатарово место постави свештеника Садока.

³⁶Цар посла по Шимија и рече му: »Сагради себи кућу у Јерусалиму, па живи у њој и немој никуда да идеш одатле.

³⁷Онога дана када изађеш и пређеш преко долине Кидрон, буди сигуран да ћеш умрети. Сам ћеш бити крив за своју смрт.«

³⁸Шими одговори цару: »Добро кажеш. Ја, твој слуга, учинићу како ми кажеш, мој господару царе.« Тако је Шими дуго живео у Јерусалиму.

³⁹Али после три године, двојица Шимијевих робова одбегоше Ахишу сину Маахином, цару Гата, па Шимију јавише: »Твоји робови су у Гату.«

⁴⁰На то се Шими спреми, оседла свог магарца и оде Ахишу у Гат да потражи своје робове. Тако је Шими ишао у Гат и оданде вратио своје робове.

⁴¹Када су Соломону јавили да је Шими ишао из Јерусалима у Гат и да се вратио,

⁴²цар га позва и рече му: »Зар те нисам заклео ГОСПОДОМ и упозорио те: ‚Онога дана када изађеш да било куда пођеш, буди сигуран да ћеш умрети‘? Тада си ми рекао: ‚Добро кажеш. Послушаћу.‘

⁴³Зашто се онда ниси држао заклетве ГОСПОДУ и заповести коју сам ти дао?«

⁴⁴Цар још рече Шимију: »Ти добро знаш све зло које си учинио мом оцу Давиду. ГОСПОД ће ти вратити за твоја злодела.

⁴⁵А цар Соломон биће благословен и Давидов престо остаће чврст пред ГОСПОДОМ довека.«

⁴⁶Тада цар издаде наредбу Бенаји сину Јехојадином, који изађе и обори се на Шимија и он умре. Тако се царска власт учврстила у Соломоновим рукама.