Read Библија: Савремени српски превод 1. Цареви 20 Bible Online

1. Цареви 20 - Библија: Савремени српски превод bible

1. Цареви 20

¹Бен-Хадад, цар Арама, окупи сву своју војску. С њим су била и тридесет два цара са својим коњима и борним колима. Он оде, опседе Самарију и нападе је.

²Бен-Хадад посла гласнике у град израелском цару Ахаву с поруком: »Овако каже Бен-Хадад:

³‚Твоје сребро и злато, моји су, а тако и твоје најбоље жене и деца.‘«

⁴Израелски цар одговори: »Тако је као што кажеш, мој господару царе: твој сам и ја и све моје.«

⁵Гласници дођоше опет и рекоше: »Овако каже Бен-Хадад: ‚Послао сам ти поруку да ми даш своје сребро, злато, жене и децу.

⁶Али сутра у ово доба послаћу своје службенике да претраже твоју палату и куће твојих службеника, па ће узети и однети све што им се учини да је вредно.‘«

⁷Тада израелски цар сазва све старешине земље, па им рече: »Видите ли како овај човек тражи невољу! Када је послао по моје жене и децу, моје сребро и злато, нисам га одбио.«

⁸Све старешине и сав народ му одговорише: »Немој да га послушаш и да пристанеш.«

⁹Тада он овако одговори Бен-Хададовим гласницима: »Кажите мом господару цару: ‚Ја, твој слуга, учинићу све што си тражио први пут, али ово друго не могу.‘« Гласници одоше и однеше одговор Бен-Хададу,

¹⁰који онда посла још једну поруку Ахаву: »Нека ме богови најстроже казне ако у Самарији остане толико прашине да сваком од мојих војника буде по шака.«

¹¹Израелски цар одговори: »Реците му: ‚Нека се онај који облачи оклоп не хвали као онај који га скида.‘«

¹²Бен-Хадад чу ову поруку док су он и цареви пили под сеницама, па нареди својим људима: »Спремите се.« И они се спремише да нападну град.

¹³Један пророк дође израелском цару Ахаву и рече: »Овако каже ГОСПОД: ‚Видиш ли сву ову силну војску? Данас ћу ти је предати у руке и тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.‘«

¹⁴»Ко ће то да учини?« упита Ахав. Пророк одговори: »Овако каже ГОСПОД: ‚Млади заповедници управитељâ области.‘« »А ко ће да почне битку?« упита Ахав. Пророк одговори: »Ти.«

¹⁵Тада Ахав окупи младе заповеднике управитељâ области, њих две стотине тридесет два, а потом окупи сву војску — седам хиљада Израелаца.

¹⁶Они кренуше у подне док су се Бен-Хадад и тридесет два цара с њим у савезу опијали под својим сеницама.

¹⁷Млади заповедници управитељâ области изађоше први. Бен-Хадад је био послао извиднике, који му јавише: »Из Самарије су изашли неки људи.«

¹⁸Он рече: »Било да су изашли да затраже мир или да ратују, похватајте их живе.«

¹⁹Али, када су млади заповедници управитељâ области изашли из града, иза њих изађе војска,

²⁰па сваки војник удари на по једног непријатеља. На то Арамејци побегоше, а Израелци кренуше да их гоне. Бен-Хадад, цар Арама, умаче на коњу заједно са неколико коњаника.

²¹Тада изађе израелски цар, па удари на коње и борна кола и нанесе тешке губитке Арамејцима.

²²Онај пророк дође израелском цару и рече: »Утврди свој положај и види шта ти је чинити, јер ће те на пролеће арамејски цар поново напасти.«

²³Службеници рекоше арамејском цару: »Њихови богови су богови брдâ. Зато су били јачи од нас. Али, ако их нападнемо у равници, сигурно ћемо бити јачи од њих.

²⁴Овако поступи: Уклони све цареве са њихових положаја и замени их заповедницима.

²⁵И окупи себи војску каква је била и она коју си изгубио, са исто толико коња и борних кола, па ћемо их напасти у равници. Тада ћемо сигурно бити јачи од њих.« Он их послуша и поступи тако.

²⁶Наредног пролећа Бен-Хадад окупи Арамејце и оде у Афек да нападне Израел.

²⁷Израелци се окупише и снабдеше се храном, па им изађоше у сусрет. Када су се Израелци утаборили преко пута њих, били су као два мала стада коза, док су Арамејци прекрили земљу.

²⁸Онај Божији човек дође и рече израелском цару: »Овако каже ГОСПОД: ‚Зато што Арамејци мисле да је ГОСПОД бог брдâ, а не бог долинâ, предаћу ти ову силну војску у руке, и тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.‘«

²⁹Седам дана су били утаборени једни преко пута других, а седмог дана поведе се бој. Израелци у једном дану убише сто хиљада арамејских пешака,

³⁰док осталих двадесет седам хиљада побеже у град Афек, где се на њих обруши зид. И Бен-Хадад побеже у град, па се сакри у једној задњој одаји.

³¹Његови службеници му рекоше: »Слушај, чули смо да су израелски цареви милостиви. Хајдемо цару Израела у кострети око бокова и с конопцем око главе. Можда ће ти поштедети живот.«

³²Тако они свезаше кострет око бокова и конопац око главе, па одоше израелском цару и рекоше: »Твој слуга Бен-Хадад каже: ‚Молим те, остави ме у животу.‘« А цар одговори: »Зар је још жив? Он је мој брат.«

³³Они људи то узеше као добар знак, па пожурише да га ухвате за реч, рекавши: »Да, твој брат Бен-Хадад!« »Идите и доведите га«, рече цар. Када је Бен-Хадад изашао к њему, Ахав га узе у своја кола.

³⁴»Вратићу ти градове које је мој отац узео од твог оца«, рече му Бен-Хадад. »Можеш за себе да изградиш трговачку четврт у Дамаску, као што је мој отац учинио у Самарији.« Израелски цар рече: »Пустићу те на основу таквог споразума.« Онда склопи с њим споразум, па га пусти.

³⁵По ГОСПОДЊОЈ заповести, један из дружине пророка рече другом пророку: »Удари ме.« Али овај одби,

³⁶па му пророк рече: »Зато што ниси послушао ГОСПОДА, чим одеш од мене, убиће те лав.« Чим је онај човек отишао, нађе га лав и уби.

³⁷Онај пророк нађе једног другог човека, па му рече: »Удари ме.« И човек га удари и повреди.

³⁸Тада пророк оде и стаде крај пута да чека цара, а преко очију стави повез, да га не препознају.

³⁹Када је цар пролазио, пророк му довикну: »Ја, твој слуга, отишао сам у љути бој, а један ми дође са заробљеником и рече: ‚Чувај овог човека. Ако побегне, својим животом ћеш платити за његов живот или ћеш платити талант[66] сребра.‘

⁴⁰Али док сам ја, твој слуга, био заузет сад овде, сад онде, онај нестаде.« »Ето ти пресуде«, рече израелски цар. »Сам си је изрекао.«

⁴¹Тада пророк брзо склони повез с очију, па цар виде да је то један од пророка.

⁴²Он рече цару: »Овако каже ГОСПОД: ‚Зато што си пустио човека кога сам одредио за потпуно уништење, својим животом ћеш платити за његов живот, а твој народ за његов народ.‘«

⁴³На то израелски цар оде смркнут и љут у своју палату у Самарији.