Read Библија: Савремени српски превод 2. Цареви 6 Bible Online

2. Цареви 6 - Библија: Савремени српски превод bible

2. Цареви 6

¹Дружина пророкâ рече Јелисију: »Слушај, место на ком се састајемо с тобом сувише је мало за нас.

²Хајде да одемо до реке Јордан, где сваки од нас може да узме по брвно, па да тамо себи саградимо боравиште.« А он рече: »Идите.«

³Један од њих рече: »Хоћеш ли, молим те, и ти да пођеш с нама, твојим слугама?« »Хоћу«, одговори Јелисије,

⁴па и он пође с њима. Када су дошли до Јордана, почеше да секу дрвеће.

⁵Док је један од њих обарао дебло, секира му паде у воду, па он завапи: »Авај, господару, узајмљена је!«

⁶Божији човек упита: »Где је пала?« па кад му онај показа место, Јелисије исече један штап, баци га и учини да секира исплива.

⁷»Извади је«, рече, а онај човек посегну руком и дохвати је.

⁸А цар Арама био је у рату са Израелом. Пошто се договорио са својим заповедницима, рече: »Подићи ћу табор на том и том месту.«

⁹Божији човек поручи израелском цару: »Пази кад пролазиш поред оног места, јер Арамејци иду онамо.«

¹⁰И израелски цар провери место на које му је указао Божији човек. Јелисије је тако много пута упозоравао цара, па се овај чувао тих места.

¹¹То разбесне арамејског цара, па он позва своје заповеднике и упита их: »Зар ми нећете рећи ко је од нас на страни израелског цара?«

¹²»Ниједан од нас, мој господару царе«, рече један заповедник, »него то Јелисије, пророк који је у Израелу, говори цару оно што ти изговориш у својој спаваћој соби.«

¹³»Идите и сазнајте где је«, рече цар, »да могу да пошаљем људе да га ухвате.« Када му рекоше: »У Дотану је«,

¹⁴он онамо посла коње и борна кола и велику војску, који одоше ноћу и опколише град.

¹⁵Када је слуга Божијег човека устао и изашао напоље рано следећег јутра, а оно — војска с коњима и борним колима опколила град! »Авај, господару, шта да радимо?« упита слуга.

¹⁶»Не плаши се«, одговори пророк. »Више је оних који су с нама него оних који су с њима.«

¹⁷И Јелисије се помоли: »ГОСПОДЕ, отвори му очи, да види.« Тада ГОСПОД отвори очи слузи, и овај погледа и виде брда пуна коња и огњених кола свуда око Јелисија.

¹⁸Док се непријатељ спуштао према Јелисију, он се помоли ГОСПОДУ: »Удари ове људе слепилом.« И ГОСПОД их удари слепилом као што је Јелисије тражио.

¹⁹Јелисије им рече: »Ово није пут и ово није град. Пођите за мном, и ја ћу вас одвести човеку кога тражите.« И одведе их у Самарију.

²⁰Када су ушли у град, Јелисије рече: »ГОСПОДЕ, отвори очи овим људима, да виде.« И ГОСПОД им отвори очи и они видеше да су у Самарији.

²¹Када их је израелски цар видео, упита Јелисија: »Да ли да их побијем, оче мој? Да ли да их побијем?«

²²»Немој да их побијеш«, одговори он. »Зар би побио оне које ниси заробио својим луком и мачем? Стави пред њих хране и воде, да једу и пију, па нека се врате свом господару.«

²³И цар им приреди велику гозбу. Пошто су јели и пили, он их отпусти, и они се вратише свом господару. Тако арамејски пљачкаши више нису харали израелским подручјем.

²⁴После неког времена Бен-Хадад, цар Арама, окупи сву своју војску, па оде и опседе Самарију.

²⁵У граду настаде велика глад. Опсада потраја толико дуго да се магарећа глава продавала за осамдесет шекела[6] сребра, а четврт кава[7] голубијег измета за пет шекела[8].

²⁶Док је израелски цар пролазио дуж зидина, једна жена му довикну: »Помози ми, мој господару царе!«

²⁷А цар одговори: »Ако ти ГОСПОД не помогне, где ја да ти нађем помоћ? Са гумна или из муљаче?«

²⁸Онда је упита: »Шта ти је?« »Ова жена ми је рекла«, одврати она, »‚Дај свог сина, да га данас поједемо, а сутра ћемо појести мог.‘

²⁹Тако смо скувале мог сина и појеле га. Сутрадан јој рекох: ‚Дај свог сина, да га поједемо‘, али она га је сакрила.«

³⁰Чувши женине речи, цар раздре своју одећу. Док је ишао дуж зидина, народ га виде, а оно — испод одеће му кострет.

³¹Он рече: »Бог ме казнио ако глава Јелисија сина Шафатовог данас остане на његовим раменима!«

³²А Јелисије је седео у својој кући и с њим старешине. Цар пред собом посла гласника, али пре него што је овај стигао, Јелисије рече старешинама: »Зар не видите да онај убица шаље некога да ми одруби главу? Слушајте: кад стигне гласник, затворите врата и држите их затворена. Зар се иза њега не чује звук корака његовог господара?«

³³Док им је још говорио, дође му гласник и рече: »Ова невоља је од ГОСПОДА. Зашто да још чекам ГОСПОДА?«