Read Библија: Савремени српски превод 2. Мојсијева 16 Bible Online

2. Мојсијева 16 - Библија: Савремени српски превод bible

2. Мојсијева 16

¹Сва израелска заједница крену из Елима и петнаестог дана другог месеца по изласку из Египта стиже до пустиње Син, која лежи између Елима и Синаја.

²У пустињи сва заједница поче да гунђа против Мојсија и Аарона.

³Израелци им рекоше: »Камо среће да смо сви погинули од ГОСПОДЊЕ руке у Египту када смо седели крај лонаца с месом и јели хлеба до миле воље. Јер, ви сте нас довели у ову пустињу да сав овај силан народ поморите глађу.«

⁴Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Учинићу да вам с неба пада хлеб као киша. Нека народ сваког дана иде и сакупи онолико колико му треба за тај дан. Тако ћу их искушати и видети да ли ће се држати мога закона или неће.

⁵А шестога дана нека сакупе двоструко више него што су сакупљали другим данима и нека спреме за јело.«

⁶Мојсије и Аарон рекоше свим Израелцима: »Вечерас ћете спознати да вас је ГОСПОД извео из Египта,

⁷а ујутро ћете видети Славу ГОСПОДЊУ, пошто је чуо како гунђате против њега. Јер, ко смо ми, да гунђате против нас?«

⁸Мојсије још рече: »ГОСПОД ће вам вечерас дати да једете меса, а ујутро хлеба колико вам драго, јер је ГОСПОД чуо ваше гунђање против њега. Јер, ко смо ми? Ви не гунђате против нас, него против ГОСПОДА.«

⁹Онда Мојсије рече Аарону: »Реци целој израелској заједници: ‚Дођите пред ГОСПОДА, јер је чуо ваше гунђање.‘«

¹⁰Док је Аарон говорио целој израелској заједници, они погледаше према пустињи, а оно — Слава ГОСПОДЊА показа се у облаку.

¹¹ГОСПОД рече Мојсију:

¹²»Чуо сам гунђање Израелаца. Овако им реци: ‚Вечерас ћете јести меса, а ујутро ћете се најести хлеба. Тада ћете спознати да сам ја ГОСПОД, ваш Бог.‘«

¹³Те вечери долетеше препелице и прекрише табор. Ујутро је око табора лежао слој росе,

¹⁴а када је роса испарила, на пустињском тлу појавише се танке љуспице сличне слани која се нахвата на земљи.

¹⁵Када су Израелци то видели, упиташе један другог: »Шта је то?« јер нису знали шта је. Мојсије им рече: »То је хлеб који вам је ГОСПОД дао да једете.

¹⁶Ево шта је ГОСПОД заповедио: ‚Свако нека сакупи онолико колико му треба. Узмите један омер[14] по човеку, према броју чељади у шатору.‘«

¹⁷Израелци тако и учинише. Неки сакупише много, а неки мало.

¹⁸Када су то измерили у омерима, видеше да ко је сакупио много, није имао сувише, а ко је сакупио мало, није имао премало — свако је сакупио колико му је требало за јело.

¹⁹Тада им Мојсије рече: »Нека нико не оставља ништа за ујутро!«

²⁰Али неки не послушаше Мојсија, него оставише мало и за ујутро, и то се уцрвља и усмрде. И Мојсије се разгневи на њих.

²¹Тако је сваког јутра свако сакупио колико му је требало за јело. А када би огрејало сунце, оно што нису покупили истопило би се.

²²Шестога дана сакупише двоструко више — два омера[15] по човеку. Када су сви поглавари заједнице дошли да о томе известе Мојсија,

²³он им рече: »Овако је ГОСПОД заповедио: ‚Сутра је дан одмора, ГОСПОДЊА света субота. Зато испеците оно што мислите да испечете и скувајте оно што мислите да скувате, а све што вам преостане сачувајте и оставите за ујутро.‘«

²⁴Тако они сачуваше за ујутро оно што је преостало, као што је Мојсије заповедио, и није се усмрдело нити су се у њему појавили црви.

²⁵»Једите то данас«, рече Мојсије, »јер данас је субота, дан ГОСПОДЊИ. Данас то нећете наћи на тлу.

²⁶Шест дана га сакупљајте, а седмога дана, у суботу, неће га бити.«

²⁷Неки ипак изађоше да сакупљају седмога дана, али не нађоше ништа.

²⁸Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Докле ћете одбијати да се држите мојих заповести и закона?

²⁹Ето, ГОСПОД вам је дао суботу, па вам зато шестога дана даје хране за два дана. Седмога дана нека свако остане где је — нека нико не излази.«

³⁰Тако се седмога дана народ одмарао.

³¹Израелски народ ову храну назва мана[16]. Била је бела, као зрно коријандера, а имала је укус лепињица с медом.

³²Мојсије рече: »Овако је ГОСПОД заповедио: ‚Сачувајте један омер мане за своја будућа поколења, да виде хлеб којим сам вас хранио у пустињи када сам вас извео из Египта.‘«

³³А Аарону рече: »Узми једну посуду и у њу стави један омер мане, па је стави пред ГОСПОДА, да се сачува за будућа поколења.«

³⁴И као што је ГОСПОД заповедио Мојсију, Аарон је стави пред Сведочанство, да се чува.

³⁵Израелци су јели ману четрдесет година, све док нису стигли до насељене земље — јели су ману док нису стигли до границе Ханаана.

³⁶Један омер износи једну десетину ефе[17].