Read Библија: Савремени српски превод Јов 24 Bible Online

Јов 24 - Библија: Савремени српски превод bible

Јов 24

¹»Зашто Свесилни не одреди времена за суд? Зашто те дане не виде они који га знају?

²Људи померају међаше, украду стадо, па га напасају.

³Одводе магарца који сирочади припада и удовичиног вола узимају као залог.

⁴Убоге гурају са стазе; сакрива се сва сиротиња земље.

⁵Да, као дивља магарад у пустињи, сиротиња јутром рани да нађе хране, хране у пустари за своју децу.

⁶Крмиво скупља по њивама и пабирчи по виноградима опаких.

⁷Гола проводи ноћ, јер нема одеће, ни чиме би се покрила на студени.

⁸Покисла од пљуска горског, хридине грли, јер нема заклона.

⁹Опаки сироче откидају од дојке, сиротињско дете узимају као залог.

¹⁰Сиротиња иде гола, јер нема одеће; снопове жита носи, а гладна остаје.

¹¹Маслине гњечи међу маслињацима, у муљачи гази, а жедна остаје.

¹²Из града допире јецање људи и рањеници запомажу. Али Бог се на све то оглушује.

¹³»Има их који се буне против светлости, који њене путеве не познају, нити се њених стаза држе.

¹⁴Убица устаје пре сванућа и сиромаха и убогога убија, а ноћу је као крадљивац.

¹⁵Око прељубниково пази кад ће сумрак. ‚Ниједно око ме неће видети,‘ каже и лице покрива.

¹⁶По мраку проваљују у куће, а дању се брижљиво крију јер за светлост не желе да знају.

¹⁷Свима им је јутро као сенка смрти, а њене ужасе добро познају.

¹⁸Они су тек пена на површини воде; проклето је што им је додељено на земљи, па нико не иде у винограде њихове.

¹⁹Као што жега и суша отопљен снег односе, тако и Шеол односи грешнике.

²⁰Заборавља их утроба која их је родила; црв се њима слади. Опаких се више нико не сећа, они су као дрво скршени.

²¹Злостављају нероткиње, жене без деце, а удовицама не чине добро.

²²Али, Бог својом силом одвлачи моћнике; ако се и одрже, живот им је неизвестан.

²³У сигурност их уљуљка, али му очи мотре на њихове путеве.

²⁴Закратко се узвисе, а онда нестану, падну и покупе их као и све друге, као класје буду посечени.

²⁵»Ако није тако, ко ће ме утерати у лаж и моје речи поништити?«