Read Библија: Савремени српски превод Јов 31 Bible Online

Јов 31 - Библија: Савремени српски превод bible

Јов 31

¹»Склопих савез са својим очима да ниједну девојку не погледам пожудно.

²Јер, шта је део човеков од Бога одозго, какво му је наследство од Свесилнога са висина?

³Зар није пропаст за покваренога, несрећа за оне који чине злодела?

⁴Зар он не види моје путеве и не броји све моје кораке?

⁵»Ако сам ходао у лажи или ми је нога хитала за преваром

⁶— нека ме Бог измери на кантару праведности, и знаће да сам беспрекоран —

⁷ако ми је корак скренуо са стазе, ако ми се срце повело за очима, ако су ми се руке укаљале,

⁸нека онда други поједе што сам засејао, нека моје изданке ишчупају из корена.

⁹Ако ми је нека жена завела срце, ако сам на вратима вребао на ближњега,

¹⁰нека се онда моја жена пода другом, нека онда с њом спавају други.

¹¹Јер, то би било срамотно дело, грех који заслужује осуду.

¹²Јер, то је огањ који сажиже до Авадона, који би све моје усеве из корена ишчупао.

¹³Ако сам слугама и слушкињама ускратио правду кад су се на мене жалили,

¹⁴шта ћу учинити кад Бог устане? Шта ћу одговорити кад полажем рачун?

¹⁵Зар ме није начинио у утроби мајчиној исти Онај који је и њих саздао у материци?

¹⁶Ако сам се оглушио на молбе сиромахâ или дозволио да удовица очи исплаче,

¹⁷ако сам јео залогај хлеба а да га са сирочетом нисам поделио

¹⁸— иако сам му од своје младости био као отац и од свог рођења удовицу водио као пастир —

¹⁹ако сам гледао неког како страда јер нема одеће или убогога без покривача,

²⁰а да ме није од срца благосиљао што сам га руном својих оваца угрејао,

²¹ако сам на сироче подигао руку, знајући да имам утицаја на суду,

²²нека ми плећка испадне из рамена, нека ми се рука ишчупа из зглоба раменог.

²³Јер, зазирао сам од пропасти од Бога и због величанства његовог нисам то чинио.

²⁴Ако сам се уздао у злато или ако сам чистом злату рекао: ‚Сигурности моја‘,

²⁵ако сам се радовао свом великом богатству, благу које сам својим рукама стекао,

²⁶ако сам гледао сунце у његовој блиставости или месец како путује у свом сјају,

²⁷па ми је срце било потајно заведено да им руком пошаљем пољубац,

²⁸и то би био злочин који заслужује осуду, јер бих изневерио Бога на висини.

²⁹Ако сам се радовао несрећи свога непријатеља или ликовао због невоље која га је снашла,

³⁰нисам својим устима дао да згреше призивајући проклетство на његов живот;

³¹ако људи из мог шатора никад нису рекли: ‚Коме он није дао меса да се наједе?‘

³²и ниједан дошљак није морао напољу да преноћи, јер сам путнику увек отварао врата;

³³ако сам тајио свој грех као што то чине људи у грудима кријући своју кривицу,

³⁴јер сам се толико плашио гомиле и стрепео од презира братстава да сам ћутао и нисам излазио на врата…

³⁵»О, кад би било неког да ме саслуша! Ево, потписујем своју одбрану. Нека ми Свесилни одговори, нека мој тужитељ напише оптужницу.

³⁶На свом рамену бих је носио, и ставио је на себе као круну.

³⁷Положио бих му рачун о свим корацима својим, као кнез бих му приступио.

³⁸»Ако моја земља завапи против мене и све њене бразде заплачу заједно,

³⁹ако сам њене плодове прождро не плативши и ојадио душу њених закупаца,

⁴⁰место пшенице нека изникне трњак и место јечма коров.« Овим завршавају Јовове беседе.