Read Библија: Савремени српски превод Јов 39 Bible Online

Јов 39 - Библија: Савремени српски превод bible

Јов 39

¹»Зар ти ловиш плен лавици и глад лавовима утољујеш

²кад се шћућуре у свом брлогу или кад вребају из грмља?

³Ко гаврану набавља храну кад му птићи вапију до Бога и без хране тумарају унаоколо?

⁴»Да ли знаш време кад се дивокоза кози? Да ли гледаш кад кошута младе излеже?

⁵Да ли бројиш колико месеци носе? Да ли знаш у које време се омладе?

⁶Шћућуре се и излегу своје младе, и окончају им се порођајне муке.

⁷Младунци им јачају и расту у дивљини; оду од мајке и не враћају се.

⁸»Ко је дивљем магарцу дао слободу? Ко му је развезао споне?

⁹Пустару сам му дао за дом и слане равнице за постојбину.

¹⁰Он се смеје градској вреви, гоничев повик не чује.

¹¹Тумара брдима, својим пашњацима, и било какво зеленило тражи.

¹²»Зар ће дивљи биво пристати да ти буде слуга? Зар ће крај твојих јасала преноћити?

¹³Можеш ли га уздама задржати уз бразду? Зар ће за тобом дрљати долове?

¹⁴Можеш ли се ослонити на њега јер му је снага велика? Зар ћеш му тешке послове препустити?

¹⁵Можеш ли се поуздати у њега да ће ти вратити жито и довући ти га на гумно?

¹⁶»Нојева крила радосно лепршају, иако нису као родина крила и перје.

¹⁷Он полаже јаја на земљи и оставља их да се греју у песку,

¹⁸не марећи што их нога може згазити или дивља животиња згњечити.

¹⁹Он са својим птићима поступа грубо, као да нису његови; није га брига ако му је труд био узалуд,

²⁰јер га Бог није обдарио мудрошћу, нити му је уделио умности.

²¹Али, када крила рашири за трк, смеје се коњу и јахачу.

²²»Зар ти дајеш снагу коњу? Зар му ти врат украшаваш гривом?

²³Зар ти чиниш да скаче као скакавац, да страх утерује поносним фрктањем?

²⁴Копитом жестоко удара, радујући се у својој снази, и у окршај јури.

²⁵Смеје се страху, ничег се не боји, пред мачем не узмиче.

²⁶На сапима му тоболац звекеће и блиставо копље и сулица.

²⁷У махнитом узбуђењу земљу раскопава; не може да стоји мирно кад се овнујски рог огласи.

²⁸На звук рога зафркће: ‚Ха!‘ Издалека већ нањуши мирис битке и вику заповедникâ и бојни поклич чује.

²⁹»Зар кобац помоћу твоје мудрости лети и према југу шири крила?

³⁰Зар орао по твом налогу лети ка висовима и на високом месту гнездо свија?

³¹На литици станује и на њој ноћи, хридина му је тврђава.

³²Одатле вреба на своју храну, очи му је надалеко опазе.

³³Птићи му се крвљу госте, и где год шта угине, ето и њега.«

³⁴Онда ГОСПОД рече Јову:

³⁵»Зар ће исправљати Свесилнога онај ко се с њим препире? Нека одговори Богу онај ко га оптужује!«

³⁶А Јов одговори ГОСПОДУ:

³⁷»Да, недостојан сам — како да ти одговорим? Руку стављам преко уста.

³⁸Говорио сам једном, нећу више одговарати, двапут, али више нећу.«