Read Библија: Савремени српски превод Јов 9 Bible Online

Јов 9 - Библија: Савремени српски превод bible

Јов 9

¹Тада Јов одврати:

²»Да, знам да је тако. Али, како да смртник буде праведан пред Богом?

³Када би хтео да се расправља с Богом, не би му ни једном у хиљаду одговорио.

⁴Он је свемудар и свесилан. Ко му се то опро и остао нетакнут?

⁵Он планине помера, а оне и не знају, и у свом гневу их преврће.

⁶Он земљу покреће с места и тресе јој стубове.

⁷Он говори сунцу, и оно не изађе, печатом својим печати звезде.

⁸Он једини небеса разапиње и гази по морским таласима.

⁹Он је створио Медведа и Ориона, Влашиће и јужна сазвежђа.

¹⁰Да, он чини чуда неистражива, чудесна дела која се не могу избројати.

¹¹Да, он крај мене пролази, а ја га не видим, поред мене промиче, а ја га не опажам.

¹²Ако нешто уграби, ко ће га спречити? Ко сме да му каже: ‚Шта то радиш?‘

¹³Бог свој гнев не суспреже. Чак су му се и Рахавове слуге поклониле.

¹⁴Како онда ја да му одговорим? Како да нађем речи против њега?

¹⁵И да сам недужан, не бих умео да му одговорим. Свог Судију бих само за милост могао да молим.

¹⁶А кад би се на мој позив и одазвао, не верујем да би ме саслушао.

¹⁷Јер, он ме због ситнице сатире и без разлога ми умножава ране.

¹⁸Не дâ ми да дођем до даха, него ме чемером преплављује.

¹⁹Ако је реч о снази, он је најсилнији, ако о правди, ко ће њега на суд?

²⁰Иако сам недужан, моја уста ме осуђују, иако сам беспрекоран, она ме проглашавају кривим.

²¹Беспрекоран сам, али ми није стало до мене, свој живот презирем.

²²Све је свеједно, па зато кажем: он затире и беспрекорног и опаког.

²³Кад бич смрти изненада ошине, он се руга очајању недужних.

²⁴Кад земља падне у руке опаких, он застире очи њеним судијама. А ако не он, ко онда?

²⁵»Моји су дани бржи од гласника, без трунке радости пролећу.

²⁶Промичу хитро као лађе од папируса, као орао кад се на плен обрушава.

²⁷И кад бих рекао: ‚Заборавићу своје јадање, променићу израз на лицу и смешкати се‘,

²⁸опет бих стрепео од свих својих мука, јер знам да ме не сматраш недужним.

²⁹И пошто ћу бити крив, што да се трудим узалуд?

³⁰Да се оперем и водом снежницом и руке да истрљам лужницом,

³¹ти би ме гурнуо у каљужу, па бих и својој одећи био одвратан.

³²Бог није човек као ја, да могу да му одговорим: ‚Хајде да се судимо.‘

³³О, кад би било неког ко би могао да пресуди међу нама, ко би на обојицу положио руку,

³⁴ко би Божији прут одвратио од мене, да ме његова страхота више не плаши.

³⁵Тада бих говорио без страха од њега, јер сад нисам какав сам иначе.