Read Библија: Савремени српски превод Псалми 104 Bible Online

Псалми 104 - Библија: Савремени српски превод bible

Псалми 104

¹Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја. Силно си велик, ГОСПОДЕ, Боже мој. У сјај и величанство си обучен,

²светлошћу као плаштом огрнут. Небеса разастиреш као завесу,

³на водама над небом полажеш греде својих горњих одаја. Од облакâ правиш своја кола и на крилима ветра путујеш.

⁴Ветрове чиниш својим гласницима, огњене пламенове својим слугама.

⁵Земљу си на њене темеље поставио — довека се неће пољуљати.

⁶Океаном[26] си је покрио као одећом, воде су стајале над планинама.

⁷Ти запрети водама, и оне побегоше, на звук твога грома хитро утекоше.

⁸Уздигоше се планине, спустише долине до места које си им одредио.

⁹Водама си поставио границу коју не смеју да пређу, да више не прекрију земљу.

¹⁰Ти воде из изворâ изливаш у кланце. Између планина теку

¹¹и сваку дивљу животињу поје. Дивљи магарци гасе жеђ,

¹²крај њих се гнезде птице и певају међу гранама.

¹³Из својих горњих одаја планине натапаш, земља је пуна плодова твог труда.

¹⁴Ти чиниш да расте трава за стоку и биљке које служе човеку, да добије храну из земље:

¹⁵вино, које човеку радује срце, уље, да му лице засија, и хлеб, који му снажи тело[27].

¹⁶Сите се стабла ГОСПОДЊА, кедрови либански, које је засадио.

¹⁷На њима врапци свијају гнезда, рода свој дом на боровима.

¹⁸Високе планине уточиште су дивокозама, хридине даманима.

¹⁹Ти чиниш да месец одређује времена, сунце зна када да зађе.

²⁰Ти донесеш таму, и ноћ падне, кад све шумске животиње излазе,

²¹лавови ричу за пленом и своју храну траже од Бога.

²²Сунце изађе, и оне се окупе и по својим јазбинама полежу.

²³Тада човек иде на посао, на свој рад до вечери.

²⁴Колико је много твојих дела, ГОСПОДЕ! Сва си их учинио у мудрости. Пуна је земља твојих створења.

²⁵Ено мора, големог и широког, које врви од створења безбројних, бића малих и великих.

²⁶По њему плове лађе, у њему је левијатан, кога си створио да се у њему игра.

²⁷Сви ови на тебе чекају да им храну даш на време.

²⁸Ти им је дајеш, и они је сабиру, руку отвараш, и они се добрима сите.

²⁹Своје лице сакријеш, и они се уплаше, дах им одузмеш, и они угибају и у прах се враћају.

³⁰Ти свој дах пошаљеш, и други се стварају, и тако обнављаш лице земље.

³¹Нека Слава ГОСПОДЊА остане довека! Нека се радује ГОСПОД у својим делима!

³²Он земљу погледа, и она задрхти, планине дотакне, и оне се задиме.

³³Док сам жив, ГОСПОДУ ћу певати, псалме му певати све док ме буде.

³⁴Нека му моје мисли буду миле! У ГОСПОДУ ћу се радовати.

³⁵Нека грешници нестану са земље и нека више не буде опаких. Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја. Алилуја!