Read Библија: Савремени српски превод Исаија 33 Bible Online

Исаија 33 - Библија: Савремени српски превод bible

Исаија 33

¹Тешко теби, уништитељу, теби, који ниси уништен! Тешко теби, издајниче, теби кога нису издали! Када престанеш да уништаваш, ти ћеш бити уништен. Када престанеш да издајеш, тебе ће издати.

²Милостив нам буди, ГОСПОДЕ! Тебе ишчекујемо! Буди нам снага сваког јутра, наше спасење у време невоље.

³Народи побегну када загрмиш, народности се распрше када устанеш.

⁴Плен се скупља као што скакавац жање, као јато скакаваца на њега се бацају.

⁵ГОСПОД је узвишен, јер пребива на висини, Сион ће испунити правдом и праведношћу.

⁶Биће он чврст темељ у твојим временима, богата ризница мудрости, знања и спасења. Страх од ГОСПОДА благо је од њега.

⁷Ево, њихови јунаци кукају на улицама, весници мира горко плачу.

⁸Опустеше друмови, нема путника на путевима. Савезништва се раскидају, сведоци презиру, нико се не поштује.

⁹Земља тугује и копни, Либан је постиђен и вене. Шарон је као пустиња, у Башану и Кармелу лишће опада.

¹⁰»Сада ћу устати«, каже ГОСПОД. »Сада ћу се уздићи, сада се узвисити.«

¹¹Плеву зачињете, стрњику рађате! Ваш дах је огањ који ће вас прождрети.

¹²Народи ће горети као кречни камен, запалити се као посечено трње.

¹³»Чујте шта сам учинио, ви који сте далеко и ви који сте близу; спознајте моју снагу.«

¹⁴Грешници на Сиону су престрављени, безбожнике хвата дрхтавица. »Ко ће од нас опстати крај ватре која прождире? Ко ће од нас опстати крај вечног огња?«

¹⁵Онај ко живи праведно и говори оно што је право, ко одбија изнуђен добитак, ко не пружа руку да прими мито, ко запушава уши да не слуша о крвопролићу и затвара очи да не гледа зло —

¹⁶тај ће живети на висовима, тврђава на литици биће му уточиште, имаће довољно хлеба и воде му неће понестати.

¹⁷Очи ће ти гледати цара у његовој лепоти и посматрати земљу која се простире далеко.

¹⁸Размишљаћеш о протеклом ужасу: »Где је сада онај који је бројао? Где је онај који је вагао? Где је онај који је пребројавао куле?«

¹⁹Више нећеш видети те бахате људе, људе говора неразговетног, језика чудног и неразумљивог.

²⁰Погледај ка Сиону, граду наших светковина. Очи ће ти видети Јерусалим, станиште мирно, шатор који се неће померити, чији се кочићи неће ишчупати нити ће му иједан конопац пући.

²¹Тамо ће ГОСПОД, Силни, бити као место широких река и потока којим не плове галије и не пролазе моћне лађе.

²²Конопци им висе незатегнути, па јарбол не стоји чврсто; једро није разапето. Тада ће се делити велико благо, па ће се и хроми домоћи плена.

²³Јер, ГОСПОД је наш судија, ГОСПОД је наш законодавац, ГОСПОД је наш цар. Он ће нас спасти.

²⁴Нико ко живи на Сиону неће рећи: »Болестан сам.« Биће опроштени греси његових житеља.