Read Библија: Савремени српски превод Исаија 37 Bible Online

Исаија 37 - Библија: Савремени српски превод bible

Исаија 37

¹Када је цар Езекија то чуо, раздре своју одећу, обуче се у кострет и оде у Дом ГОСПОДЊИ,

²а управитеља палате Елјакима, писара Шевну и главне свештенике, све обучене у кострет, посла пророку Исаији сину Амоцовом

³да му кажу: »Овако каже Езекија: ‚Ово је дан невоље, увредâ и срамоте, као када дете треба да изађе из мајчине утробе, а она нема снаге да га роди.

⁴Можда ће ГОСПОД, твој Бог, чути све оно што је рекао главни саветник у име свога господара, асирског цара, који га је послао да вређа Бога живога. А кад га чује, можда ће га ГОСПОД, твој Бог, казнити због онога што је рекао. Стога се помоли за овај Остатак који је још преостао.‘«

⁵Када су службеници цара Езекије дошли Исаији,

⁶он им рече: »Реците свом господару: ‚Овако каже ГОСПОД: Не плаши се оног што си чуо — поругâ којима су ме обасуле слугице асирског цара.

⁷Ставићу у њега духа, па кад чује једну вест, вратиће се у своју земљу. А онда ћу га у његовој земљи погубити мачем.‘«

⁸Када је главни саветник чуо да је асирски цар отишао из Лахиша, он се повуче и оде у Ливну, где нађе цара како ратује против ње.

⁹Санхериб доби вест да је Тирхака, цар Куша, кренуо да зарати с њим. Када је то чуо, посла гласнике Езекији, рекавши им:

¹⁰»Кажите јудејском цару Езекији: »‚Немој да те завара бог на кога се ослањаш када каже: »Јерусалим неће бити предат у руке асирском цару.«

¹¹Свакако си чуо шта су асирски цареви учинили са свим земљама — да су их потпуно уништили. Зар мислиш да ћете се ви избавити?

¹²Зар су богови Гозана, Харана, Рецефа и Еденаца у Теласару избавили своје народе, које су моји преци затрли?

¹³Где су сада цар Хамата, цар Арпада и цар Лаира, Сефарвајима, Хене и Иве?‘«

¹⁴Езекија узе писмо од гласника и прочита га, а затим оде у Дом ГОСПОДЊИ и рашири га пред ГОСПОДОМ.

¹⁵Онда се Езекија помоли пред ГОСПОДОМ:

¹⁶»ГОСПОДЕ над војскама, Боже Израелов, који си на престолу међу херувимима. Ти једини си Бог над свим царствима на земљи. Ти си саздао небо и земљу.

¹⁷Слушај, ГОСПОДЕ, и чуј. Отвори очи, ГОСПОДЕ, и погледај. Чуј Санхерибову поруку коју је послао да извређа Бога живога.

¹⁸Истина је, ГОСПОДЕ, да су асирски цареви уништили ове народе и њихове земље.

¹⁹Бацили су њихове богове у ватру и уништили их, јер они и нису били богови, него дела људских руку израђена од дрвета и камена.

²⁰Сада нас, ГОСПОДЕ, Боже наш, спаси из његових руку, да сва царства на земљи знају да си ти, ГОСПОДЕ, једини Бог.«

²¹Тада Исаија син Амоцов посла ову поруку Езекији: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Зато што си ми се молио због Санхериба, цара Асирије,

²²ево шта ГОСПОД каже против њега: »‚Девица-Кћи сионска презире те, руга ти се. Кћи јерусалимска за тобом маше главом.

²³Кога си вређао и кога хулио? На кога си викао и бахато га гледао? Зар на Свеца Израеловог!

²⁴Преко својих слугу Господа си вређао. И рекао си: »Са мноштвом својих кола попех се на висове гора, на највише врхове Либана. Посекох му највише кедрове и најлепше борове. Стигох му до најдаљих крајева, до шума најгушћих.

²⁵Копао сам зденце у туђим земљама и пио воду. Табанима својим све сам египатске реке исушио.«

²⁶»‚Зар ниси чуо? Давно сам то одредио, од искона наумио, а сада остварујем: да ти утврђене градове у гомиле крша претвориш.

²⁷Житељи њихови, изнемогли, унезверени су и постиђени. Као биљке су у пољу, као зелени изданци, као трава наврх крова спржена пре но што нарасте.

²⁸Знам када седаш и када излазиш и враћаш се и како на мене бесниш.

²⁹А зато што бесниш на мене и што ми је твоја бахатост допрла до ушију, ставићу ти куку у ноздрве и жвале у уста и вратити те путем којим си дошао.

³⁰»‚А ово ће ти бити знак, Езекија: »‚Ове ћете године јести оно што само никне, а догодине оно што само израсте. Треће године сејаћете и жњети, садити винограде и јести од њиховог рода.

³¹Преостали од народа Јуде пустиће корен и донети род.

³²Из Јерусалима ће изаћи Остатак, са горе Сион Преживели. Учиниће то ревност ГОСПОДА над војскама.

³³»‚Стога овако каже ГОСПОД о цару Асирије: Неће ући у овај град ни овде одапети стрелу. Неће пред њега доћи са штитом ни опсадне насипе дићи око њега.

³⁴Путем којим је дошао, њиме ће се и вратити. Неће ући у овај град‘, говори ГОСПОД.

³⁵‚Бранићу овај град и спасти га, себе ради и ради мога слуге Давида.‘«

³⁶Тада изађе анђео ГОСПОДЊИ и погуби сто осамдесет пет хиљада људи у асирском табору. Када су људи ујутро устали, а оно — свуда лешеви!

³⁷Тада асирски цар Санхериб растури табор и повуче се, па се врати у Ниниву и тамо остаде.

³⁸Једног дана, док се клањао у храму свога бога Нисроха, његови синови Адрамелех и Шарецер погубише га мачем и побегоше у земљу Арарат. На месту цара наследи га његов син Есархадон.