Read Библија: Савремени српски превод Исаија 41 Bible Online

Исаија 41 - Библија: Савремени српски превод bible

Исаија 41

¹»Умукните преда мном, острва! Нека народи обнове снагу, нека приђу и говоре. Хајде да се заједно нађемо на суду.

²Ко је пробудио онога са истока, којег на сваком кораку прати победа? Онај који му предаје народе и пред њим покорава цареве. Мачем их претвара у прах, лŷком у плеву коју разноси ветар.

³Он их гони и несметано напредује, ноге му земљу не додирују.

⁴Ко је то учинио и извршио? Онај који од почетка позива нараштаје — ја, ГОСПОД, који сам био с првима од њих и који ћу бити с последњима, ја сам тај.«

⁵Острва су видела, и обузима их страх, крајеви земље дрхте. Примичу се и стижу,

⁶свако сваком помаже и говори свом брату: »Буди јак!«

⁷Занатлија бодри златара и онај који равна чекићем храбри онога који кује на наковњу. За вар каже: »Добар је« и прикуцава идола да се не претури.

⁸»Али ти, Израеле, мој слуго, Јакове, кога сам изабрао, потомче Авраама, мога пријатеља,

⁹ти кога сам узео са крајева земље, позвао те из њених најдаљих закутака, ти коме сам рекао: ‚Ти си мој слуга; изабрао сам те и нисам те одбацио‘ —

¹⁰не бој се, јер ја сам с тобом, не плаши се, јер ја сам твој Бог. Ја ћу те оснажити и помоћи ти, ја ћу те подупрети својом десницом победничком.

¹¹Ево, биће постиђени и извргнути руглу сви који су бесни на тебе. Као ништа ће бити и пропасти они који ти се противе.

¹²Тражићеш, али нећеш наћи оне који се с тобом споре. Они који против тебе ратују на крају ће бити као ништа.

¹³Јер ја, ГОСПОД, твој Бог, твоју десницу држим. »Ја сам Онај који ти каже: ‚Не бој се; ја ћу ти помоћи.‘

¹⁴Не бој се, црвићу Јакове, малобројни Израеле, јер сâм ја ћу ти помоћи«, говори ГОСПОД, твој Откупитељ, Светац Израелов.

¹⁵»Ево, направићу од тебе млатило, ново и оштро, са много зубаца. Млатићеш планине и здробити их и од брегова ћеш направити плеву.

¹⁶Вејаћеш их, и ветар ће их однети и вихор одувати. А ти ћеш се радовати у ГОСПОДУ, поносити се у Свецу Израеловом.

¹⁷Сиромаси и убоги траже воде, а ње нема, језик им се осушио од жеђи. Али ја, ГОСПОД, услишићу их, ја, Бог Израелов, нећу их оставити.

¹⁸Учинићу да потеку реке на голетима, изворе отворити посред долова. Пустињу ћу претворити у језерца, исушену земљу у изворе водâ.

¹⁹Посадићу у пустињи кедар, багрем, мирту и маслину, у пустолини заједно ставити борове, јеле и чемпресе,

²⁰да сви виде и знају, да размисле и схвате да је то рука ГОСПОДЊА учинила, да је то створио Светац Израелов.

²¹»Изложите свој случај«, каже ГОСПОД. »Изнесите доказе«, каже Цар Јаковљев.

²²»Нека приђу и кажу нам шта ће се догодити. Кажите нам о ономе што је било пре, шта значи, да о томе размислимо и сазнамо његов исход. Или објавите нам оно што ће бити,

²³кажите нам шта носи будућност, да знамо да сте богови. Учините бар нешто, добро или зло, да се престрашимо и испунимо страхом.

²⁴Али ви сте мање но ништа и дела су вам ништавна; одвратан је ко вас изабере.

²⁵Пробудио сам једнога са севера, и он долази; са истока је позван по имену. Он гази владаре као блато, као грнчар који гази глину.

²⁶Ко је о томе говорио од почетка, да бисмо знали, или унапред, да бисмо рекли: ‚Био је у праву‘? Нико није говорио о томе, нико пророковао, нико ни реч није чуо од вас.

²⁷Ја сам први рекао Сиону: ‚Погледај, ево их!‘ и Јерусалиму послао гласника радосних вести.

²⁸Гледам, али нема ниједнога, ниједнога међу овима да дâ савет, ниједнога да одговори кад их питам.

²⁹Ево, сви су они ништа! Дела су им ништавна, њихови ликови ветар су и збрка.«