Read Библија: Савремени српски превод Исаија 42 Bible Online

Исаија 42 - Библија: Савремени српски превод bible

Исаија 42

¹»Ево мога слуге, кога подржавам, изабранога мога, миљеника моје душе. На њега ћу ставити свога Духа и он ће народима донети правду.

²Неће викати ни подизати глас, нити ће му се глас чути на улицама.

³Трску згњечену неће сломити, ни угасити фитиљ који тиња. Заиста[28] ће донети правду;

⁴неће устукнути ни обесхрабрити се док правду не успостави на земљи. У његово учење острва ће се уздати.«

⁵Овако каже Бог, ГОСПОД, који је створио небеса и разапео их, који је разастро земљу и оно што из ње излази, који даје дах људима на њој и живот онима који по њој ходају:

⁶»Ја, ГОСПОД, позвао сам те у праведности. Узећу те за руку, чувати те и учинити да будеш Савез народу и светлост незнабошцима,

⁷да отвориш слепе[29] очи, да изведеш сужње из затвора и да из тамнице пустиш оне који седе у тами.

⁸»Ја сам ГОСПОД — то ми је Име! Не дам своју славу другоме ни своју хвалу идолима.

⁹Ево, збило се оно што је било пре и сада објављујем ново; пре него што настане, ја вам најављујем.«

¹⁰Певајте ГОСПОДУ нову песму, хвалоспев му певајте с крајева земље, ви који пловите морем[30] и све што је у њему, острва и сви који на њима живе.

¹¹Нека радосно подигну глас пустиња и њени градови, насеља у којима живи Кедар. Нека житељи Селе запевају од радости, нека завичу са горских врхова.

¹²Нека дају славу ГОСПОДУ и изричу му хвалу по острвима.

¹³ГОСПОД корача у бој као ратник, као војник распирује свој гнев. Снажно извикује бојни поклич и снагу показује на непријатељима.

¹⁴»Дуго сам ћутао, мировао и суспрезао се. Али сада, као жена која рађа, вичем, сопћем и уздишем.

¹⁵Опустошићу горе и брегове и сасушити све њихово растиње. Реке ћу претворити у исушену земљу, а језерца исушити.

¹⁶Слепе ћу повести путем који не познају, стазама њима непознатим. Пред њима ћу таму претворити у светлост, а неравнине поравнати. То је оно што ћу учинити; нећу их оставити.

¹⁷А они који се уздају у идоле, који ликовима говоре: ‚Ви сте наши богови‘, они ће узмакнути у крајњој срамоти.«

¹⁸»Слушајте, глуви! Гледајте, слепи, и видите!

¹⁹Ко је слеп ако не мој слуга и глув као гласник кога шаљем? Ко је слеп као онај који ми се обавезао, слеп као слуга ГОСПОДЊИ?

²⁰Много си видео, али ниси марио, уши су ти отворене, али ништа не чујеш.«

²¹Свидело се ГОСПОДУ да ради своје праведности свој Закон учини великим и славним.

²²Али ово је народ опљачкан и похаран. Сви су ухваћени у јаме и склоњени у затворе. Као плен их одведоше, а никог да их избави; опљачкаше их, а нико да каже: »Врати!«

²³Који од вас ће то чути или на то обратити пажњу у времену које долази?

²⁴Ко је предао Јакова да постане плен и Израела пљачкашима? Зар није ГОСПОД, против кога смо грешили? Јер, нису хтели да иду његовим путевима, нису се покоравали његовом Закону.

²⁵Зато је на њих излио свој пламтећи гнев, страхоте рата, који их окружи огњем, а они не схватише, сажеже их, а они то не узеше к срцу.