Read Библија: Савремени српски превод Исаија 5 Bible Online

Исаија 5 - Библија: Савремени српски превод bible

Исаија 5

¹Певаћу сада драгоме своме, песму драгога свога о винограду његовом: Мој драги је имао виноград на падини родног брега.

²Окопао га је и искрчио камење, па најбољу лозу посадио. Саградио је кулу-стражару усред њега и ископао муљачу. Надао се да ће родити грожђе, а он роди вињагу.

³»Сада, житељи Јерусалима и ви, Јудеји, пресудите између мене и мога винограда.

⁴Шта се још могло учинити за мој виноград а да ја нисам учинио? Кад сам се надао да ће родити грожђе, зашто је родио вињагу?

⁵Рећи ћу вам сада шта ћу урадити са својим виноградом: Уклонићу му живицу, и биће опустошен. Развалићу зид око њега, и биће изгажен.

⁶У пустолину ћу га претворити, необрезаног и неокопаног; у њему ће расти драч и трње. И заповедићу облацима да га кишом не заливају.«

⁷Јер, виноград ГОСПОДА над војскама јесте народ Израелов, а Јудеји врт милине његове. Надао се правди, а кад тамо — крвопролиће; праведности се надао, а кад тамо — вапај.

⁸Тешко вама који кућу додајете кући и спајате њиву с њивом, док све не заузмете и не останете сами да живите у земљи.

⁹ГОСПОД над војскама на моје уши рече: »Да, многе куће ће опустети; велике и лепе куће остаће без станара.

¹⁰Десет јутара[4] винограда даће само бат[5] вина, хомер[6] семена само ефу[7] жита.«

¹¹Тешко онима који устају рано да би трчали за пићем и који до касно у ноћ седе док их вино не распали.

¹²На гозбама им харфе и лире, даире, фруле и вино, а за дела ГОСПОДЊА не маре, његово дело не поштују.

¹³Зато ће мој народ отићи у изгнанство, јер нема памети. Његови угледници умираће од глади, а прост народ изгарати од жеђи.

¹⁴Зато је Шеол увећао своју прождрљивост и неизмерно разјапио своје чељусти. У њега ће сићи његови племићи и прост народ, са његовим букачима и весељацима.

¹⁵Зато ће човек бити унижен, сви људи понижени и оборен поглед бахатих.

¹⁶А ГОСПОД над војскама уздићи ће се делећи правду и Свети Бог праведношћу показати своју светост.

¹⁷Тада ће јагањци пáсти као на свом пашњаку и утовљене овце и јарићи брстити међу рушевинама.

¹⁸Тешко онима који грех вуку конопцима преваре и кривицу као колском ужади,

¹⁹који говоре: »Нека похита, нека пожури са својим делом, да га видимо. Нека се приближи, нека дође наум Свеца Израеловог, да бисмо знали.«

²⁰Тешко онима који зло зову добрим, а добро злим, који таму приказују као светлост, а светлост као таму, који горко приказују као слатко, а слатко као горко.

²¹Тешко онима који су мудри у својим очима и сами пред собом паметни.

²²Тешко онима који су јунаци у испијању вина и храбри у мешању пића,

²³који за мито ослобађају кривца, а недужноме ускраћују правду.

²⁴Зато, као што пламени језици прождиру стрњику и осушена трава нестаје у пламену, тако ће им иструнути корен и цвет им се разлетети као прах, јер су одбацили Закон ГОСПОДА над војскама и презрели Реч Свеца Израеловог.

²⁵Зато је ГОСПОД плануо гневом на свој народ, па на њега дигао руку и покосио га. Планине се потресоше, лешеви по улицама леже као смеће. Али његов гнев се не стиша, рука му је још подигнута.

²⁶Он подиже барјак далеким народима, звиждуком их позва с краја земље, и ево их, стижу хитро, брзо!

²⁷Нико од њих се не умара и не посрће, нико не дрема нити спава. Ниједан појас није отпасан, ниједан ремен на сандали покидан.

²⁸Стреле им оштре, сви лукови натегнути, копита њихових коња као кремен, точкови кола као вихор.

²⁹Рика им је као лавља, као млади лавови ричу. Реже и свој плен грабе и односе, а никога да избави.

³⁰Тога дана ће хучати над Израелом као када хуче морски таласи. Погледаш ли земљу — све тама, невоља, облаци прогутали светлост.