Read Библија: Савремени српски превод Исаија 57 Bible Online

Исаија 57 - Библија: Савремени српски превод bible

Исаија 57

¹Праведник гине, а нико не мари. Верне уклањају, а нико не схвата да праведнике одводе да их сачувају несреће.

²Они који иду правим путем, у мир улазе и налазе починак на свом лежају.

³»Али ви — дођите овамо, ви врачарини синови, ви потомци прељубника и блуднице!

⁴Коме се то изругујете? Коме се кревељите и плазите језик? Ви сте деца бунтовникова, потомство лажљивчево.

⁵Изгарате од похоте међу храстовима и под сваким зеленим дрветом. Своју децу приносите на жртву у кланцима и под високим литицама.

⁶»Твој део је међу облуцима из кланца, они, они су твоје наследство. Да, њима си изливала жртве леванице и приносила житне жртве. Зар да се упркос томе сажалим?

⁷Свој лежај си распростирала на брегу високом, узвишеном, и тамо се пењала да принесеш клане жртве.

⁸Иза врата и довратка поставила си спомен на идоле. Далеко од мене, обнаживала си се, пењала се на свој лежај и разгртала га. Погодбу си склопила с онима чији лежај си заволела и гледала си њихову голотињу.

⁹Ишла си Молоху с маслиновим уљем и умножавала своје мирисне помасти. Далеко си слала гласнике; чак си и у сам Шеол силазила.

¹⁰Изморила си се од својих многих лутања, али ниси хтела да кажеш: ‚Нема наде.‘ Нашла си нову снагу, па ниси посустала.

¹¹Од кога си толико стрепела и бојала се да си ми постала неверна, да ме се више ниси сећала, ни мислила на мене? Зато што сам ћутао и крио се — зар ме се зато ниси бојала?

¹²Разоткрићу твоју ‚праведност‘ и твоја дела, али од њих нећеш имати користи.

¹³»Кад будеш викала у помоћ, нека те спасу идоли које си накупила! Све ће их развејати ветар, дашак их одувати. Али ко се у мене узда, наследиће земљу и запосести моју свету гору.«

¹⁴Говориће се: »Наспите! Наспите! Припремите пут! Уклоните мом народу препреке с пута!«

¹⁵Јер, овако каже Вишњи и Узвишени, који је довека жив, чије Име је свето: »Живим на месту високом и светом, али и с оним ко је скрушен и понизног духа, да оживим дух понизних и оживим срце скрушених.

¹⁶Јер, нећу довека оптуживати, ни вечито бити гневан, јер би онда преда мном ишчилео човеков дух — дах човека, кога сам створио.

¹⁷»Разгневио сам се због његове грешне похлепе, казнио га и у гневу сакрио своје лице, а он је и даље ишао својим путевима.

¹⁸Видео сам његове путеве, али излечићу га. Водићу га и вратити утеху њему и онима који с њим тугују,

¹⁹стављајући хвалу на његове усне. Мир, мир ономе ко је далеко и ономе ко је близу«, каже ГОСПОД, »и излечићу га.«

²⁰Али зли су као узбуркано море, које не уме да мирује, чији таласи избацују муљ и блато.

²¹»Нема мира за зле«, каже мој Бог.