Read Библија: Савремени српски превод Исаија 9 Bible Online

Исаија 9 - Библија: Савремени српски превод bible

Исаија 9

¹Али неће више бити тескобе за оне који су били у невољи. Бог је у прошлости унизио земљу Завулонову и земљу Нефталимову, али у будућности ће указати част земљи уз пут према мору, с оне стране Јордана — Галилеји незнабожачкој.

²Народ који живи у тами виде светлост велику; онима који живе у земљи сенке смрти светлост засја.

³Умножио си народ и радост му увећао. Радују се пред тобом као што се људи радују жетви, као што се радују када деле плен.

⁴Јер, сломио си јарам који их је притискао, мотку на њиховим плећима, батину њихових тлачитеља, као у време победе над Мидјаном.

⁵Изгореће свака ратничка чизма и свака одора натопљена крвљу — биће гориво огњу.

⁶Јер, дете нам се родило, сина смо добили; власт му је на плећима. Име му је Саветник дивни, Бог силни, Отац вечни, Кнез мира.

⁷Његовој силној власти и миру неће бити краја. Владаће на престолу Давидовом и над његовим царством, учврстивши га и одржавајући на правди и праведности, од тада па довека. Учиниће то ревност ГОСПОДА над војскама.

⁸Господ посла реч против Јакова и она паде на Израела.

⁹Сав народ ће знати, Ефрем и житељи Самарије, који говоре надменог и бахатог срца:

¹⁰»Цигле попадаше, али зидаћемо од тесаног камена; смоквина стабла посечена, али заменићемо их кедровима.«

¹¹Али ГОСПОД ојача Рецинове душмане, нахушка његове непријатеље.

¹²Арамејци са истока, Филистејци са запада разјапљеним устима прождреше Израел. И поред тога, његов гнев се не одврати, још му је рука подигнута.

¹³Али народ се не врати ономе који га удари и не потражи ГОСПОДА над војскама.

¹⁴Зато ће ГОСПОД Израелу одсећи и главу и реп, и палмову грану и трску у истом дану:

¹⁵старешине и угледници су глава, а реп пророци који уче лажи.

¹⁶Вође овог народа заводе га, па вођени одоше странпутицом.

¹⁷Зато Господ неће бити задовољан младићима, нити ће се сажалити на сирочад и удовице. Јер, сви су безбожни и зли, сва уста изричу будалаштине. И поред свега, његов гнев се не одврати, још му је рука подигнута.

¹⁸Да, опакост пламти као огањ, драч и трње прождире, шумске шипраге пали, па се као стуб дима подиже увис.

¹⁹Гневом ГОСПОДА над војскама биће земља спаљена и народ постати гориво огњу. Нико свога брата неће поштедети.

²⁰Прождираће здесна, а остати гладни; јешће слева, а неће се најести. Сваки ће се хранити месом свога порода:

²¹Манасија ће јести Ефрема, Ефрем Манасију, а обојица заједно Јуду. И поред свега, његов гнев се не одврати, још му је рука подигнута.