Read Библија: Савремени српски превод Јеремија 10 Bible Online

Јеремија 10 - Библија: Савремени српски превод bible

Јеремија 10

¹Чујте реч коју вам говори ГОСПОД, народе Израелов.

²Овако каже ГОСПОД: »Не учите се обичајима других народа и нека вас не плаше знамења на небу, иако плаше народе.

³Јер, ништавни су обичаји народâ. Они у шуми посеку дрво, па га дрводеља обликује длетом.

⁴Украсе га сребром и златом, па га причврсте чекићем и клиновима, да се не преврне.

⁵Као ни страшило на њиви лубеница, тако ни они не говоре. Морају да се носе, јер не умеју да ходају. Не бојте их се, јер они не могу да учине ни зло ни добро.«

⁶Нико није као ти, ГОСПОДЕ. Ти си велик и твоје Име је велико и силно.

⁷Ко да те се не боји, Царе народâ? То теби припада. Међу свим мудрима народâ и у свим њиховим царствима нема ниједнога као што си ти.

⁸Сви су они луди и безумни, од ништавног дрвета поучени.

⁹Ковано сребро довози се из Таршиша и злато из Уфаза[10]. Оно што су дрводеља и златар начинили облачи се у плаво и пурпурно — све дело вештог занатлије.

¹⁰Али ГОСПОД је Бог истински, он је живи Бог, Цар вечити. Када се он разгневи, земља се тресе, народи не могу његову срџбу да поднесу.

¹¹»Овако им кажи: ‚Ови богови, који нису начинили небо и земљу, нестаће са земље и испод неба.‘«

¹²ГОСПОД је својом силом начинио земљу, својом мудрошћу успоставио свет и својом умношћу разапео небо.

¹³Кад он загрми, воде на небу захуче. Он чини да се облаци дигну с крајева земље, муње шаље с кишом и ветар изводи из својих спремишта.

¹⁴Сваки човек је незналица бесловесна. Сваког златара његов идол срамоти, јер сви његови ликови су варка — нема у њима даха,

¹⁵ништавни су, смешне творевине. Кад њихова казна стигне, нестаће.

¹⁶А Бог[11] Јаковљев није као они, јер он је све створио. Израел је племе његовог поседа. ГОСПОД над војскама му је име.

¹⁷Покупите своју имовину, јер идете из земље, ви који живите под опсадом.

¹⁸Јер, овако каже ГОСПОД: »Овога пута ћу избацити становнике ове земље; ударићу их невољом, да се дозову памети.«

¹⁹Тешко мени због моје повреде! Моја је рана неисцељива! Али рекох себи: »То је моја болест, морам је поднети.«

²⁰Шатор ми је оборен, конопци му покидани. Моји синови одоше од мене и нема их. Никог нема да ми разапне шатор или подигне заклон.

²¹Пастири изгубише памет и од ГОСПОДА не траже помоћ. Зато им ништа не успева и сва су им се стада раштркала.

²²Чујте новост: велика пометња из северне земље долази да Јудине градове претвори у пустош, у јазбину шакалима.

²³Знам, ГОСПОДЕ, да човечији живот није његов, да човек не управља својим корацима.

²⁴Казни ме, ГОСПОДЕ, али по правди, а не у свом гневу, да ме не затреш.

²⁵Излиј своју срџбу на народе који те не признају, на братства која ти не призивају Име. Јер, они прождреше Јакова, докраја га прождреше и опустошише његово боравиште.