Read Библија: Савремени српски превод Јеремија 4 Bible Online

Јеремија 4 - Библија: Савремени српски превод bible

Јеремија 4

¹»Ако хоћеш да се вратиш, Израеле«, говори ГОСПОД, »врати ми се. Ако уклониш своје одвратне идоле и више не одлуташ,

²и ако се истинито и поштено[7] закунеш: ‚Тако ми ГОСПОДА живога‘, благословићу народе и они ће ме хвалити.«

³Овако ГОСПОД каже Јудејима и Јерусалиму: »Преорите своју неизорану земљу и не сејте међу трњем.

⁴Обрежите се ГОСПОДУ, уклоните кожицу са свога срца, Јудеји и Јерусалимљани, иначе ће моја срџба планути као огањ и горети, а никога да је угаси, због ваших злих дела.«

⁵»Објавите у Јуди и разгласите у Јерусалиму: ‚Дуните у овнујски рог по целој земљи!‘ Вичите из свега гласа и говорите: ‚На окуп! Бежимо у утврђене градове!‘

⁶Знак поставите према Сиону, у заклон бежите без оклевања, јер несрећу доносим са севера, уништење велико.

⁷Лав је изашао из свога брлога, кренуо је уништитељ народâ. Своје место је оставио да ти опустоши земљу. Градови ће ти лежати у рушевинама, без иједног житеља.

⁸Зато се обуците у кострет, наричите и кукајте: ‚Жестоки гнев ГОСПОДЊИ није се окренуо од нас!‘

⁹»Тога дана«, говори ГОСПОД, »клонуће духом цар и поглавари, ужаснути се свештеници и згрозити пророци.«

¹⁰Тада ја рекох: »Ах, Господе ГОСПОД, како си тешко преварио овај народ и Јерусалим кад си рекао: ‚Имаћете мир‘, а сад им је мач под грлом.«

¹¹У то време ће овом народу и Јерусалиму бити речено: »Ужарен ветар са голетних висова пустињских дува на мој народ, али не да га развеје или прочисти.

¹²Жесток ветар долази ми оданде. Сада изричем пресуду против њих.«

¹³Ево надире као облаци, његова кола стижу као вихор, коњи му од орлова бржи. Тешко нама! Пропадосмо!

¹⁴Опери своје срце од зла, Јерусалиме, и спаси се. Докле ћеш гајити опаке мисли?

¹⁵Глас најављује из Дана, из Ефремових брда обзнањује несрећу.

¹⁶»Овако кажи народима, обзнани Јерусалиму: ‚Из далеке земље стиже војска да те опседне, бојни поклич испушта против Јудиних градова.

¹⁷Попут чуварâ поља окружују Јерусалим, јер се против мене побунио‘«, говори ГОСПОД.

¹⁸»‚Својим поступцима и делима ово си навукао на себе, ово ти је казна. О, како је горка! О, како пробада срце!‘«

¹⁹Каква тескоба! Каква тескоба! Превијам се од бола. Срце ме боли, срце у мени силно лупа, не могу да ућутим. Јер, чуо сам звук рога, бојне покличе.

²⁰О несрећи за несрећом јављају, сва земља је опустошена. Шатори ми опустошени у магновењу, моје сенице у трен ока.

²¹Докле ћу гледати ратне барјаке и слушати звук рога?

²²»Мој народ је безуман, не познају ме. Они су неразумна деца, ништа не схватају. Вешти су само да чине зло, а да чине добро не умеју.«

²³Погледах земљу — безоблична и празна; и небеса — њихова светлост нестала.

²⁴Погледах планине — тресу се; сва брда — уздрмала се.

²⁵Погледах, а људи нигде, све птице одлетеле.

²⁶Погледах, а плодна земља постала пустиња, сви јој градови леже у рушевинама због ГОСПОДА и његовог жестоког гнева.

²⁷Јер, овако каже ГОСПОД: »Сва земља биће опустошена, иако је нећу докраја уништити.

²⁸Зато ће земља туговати и небеса потамнети, јер ја рекох, и нећу се предомислити, одлучих, и нећу одустати.«

²⁹На звук коњаникâ и стрелаца цео град нададе у бекство. Једни се завлаче у шикаре, други се пентрају уз литице. Сви градови напуштени, нико више у њима не живи.

³⁰Шта то радиш, Опустошена? Зашто се облачиш у скерлет и златан накит стављаш на себе? Зашто очи сенчиш бојом? Узалуд се улепшаваш, твоји љубавници те презиру: хоће да ти узму живот.

³¹Јер, чујем јаук као у жене у трудовима, стењање као у оне која рађа прво дете, јаук Кћери сионске док се за дах бори и пружа руке, говорећи: »Тешко мени! Занемоћах пред убицама.«