Read Библија: Савремени српски превод Јеремија 5 Bible Online

Јеремија 5 - Библија: Савремени српски превод bible

Јеремија 5

¹»Прођите улицама Јерусалима; добро погледајте и сами се уверите. Тражите по његовим трговима, па ако нађете иједнога ко чини што је право и тражи истину, опростићу овом граду.

²Иако говоре: ‚Тако ми ГОСПОДА живога‘, ипак се лажно заклињу.«

³ГОСПОДЕ, зар твоје очи не траже истину? Удараш их, али њих не боли, сатиреш их, али они одбијају поуку. Постали су тврђи од литице и одбијају да се покају.

⁴Мислио сам: »То су само сиромаси. Безумни су, јер не познају пут ГОСПОДЊИ, ни правду коју њихов Бог тражи.

⁵Зато ћу отићи великашима и с њима разговарати. Они познају пут ГОСПОДЊИ и правду коју њихов Бог тражи.« Али и они сложно сломише јарам и покидаше окове.

⁶Зато ће их шумски лав нападати, пустињски вук черечити, леопард на њих вребати крај њихових градова. И ко год изађе, биће раскомадан, јер је њихова побуна велика и све веће је њихово отпадништво.

⁷»Зашто да ти опростим? Твоја деца су ме оставила и заклињу се боговима који то нису. Досита сам их нахранио, а они учинише прељубу и нагрнуше у куће блудница.

⁸Они су пастуви угојени, похотни, сваки за туђом женом њишти.

⁹Зар да то не казним?« говори ГОСПОД. »Зар да се не осветим таквом народу?

¹⁰»Прођите јерусалимским виноградима и уништите их, али не докраја. Све розге покидајте, јер нису ГОСПОДЊЕ.

¹¹Народ Израела и народ Јуде докраја су ми неверни«, говори ГОСПОД.

¹²Лагали су о ГОСПОДУ, говорећи: »Неће он ништа учинити. Никакво зло нас неће снаћи. Нећемо искусити ни мач, ни глад.

¹³Пророци су само ветар и Божије речи нема у њима. Нека њима буде учињено то што говоре.«

¹⁴Стога ми овако каже ГОСПОД, Бог над војскама: »Зато што су тако говорили, учинићу огњем речи у твојим устима, а овај народ дрветом које ће огањ прогутати.

¹⁵Ево, довешћу на тебе народ издалека, народе Израелов«, говори ГОСПОД, »народ дуговечан и древан, народ чији језик не знаш и чији говор не разумеш.

¹⁶Тоболци су им као отворен гроб; сви су они ратници.

¹⁷Прождреће ти жетву и хлеб, прождреће ти синове и кћери, прождреће ти ситну и крупну стоку, прождреће ти лозу и стабла смоквина. Мачем ће ти разорити утврђене градове, у које се уздаш.

¹⁸»Али ни тих дана«, говори ГОСПОД, »нећу те докраја затрти.

¹⁹А када народ буде питао: ‚Зашто нам је ГОСПОД, наш Бог, све ово учинио?‘ рећи ћеш им: ‚Зато што сте ме оставили и у својој земљи служили туђим боговима, сада ћете служити туђинцима у земљи која није ваша.‘«

²⁰»Обзнани ово народу Јаковљевом и објави у Јуди:

²¹‚Чуј ово, народе безумни и без памети, који очи имаш а не видиш, који уши имаш а не чујеш.

²²Зар ме се не бојите?‘« говори ГОСПОД, »‚Зар преда мном не дрхтите? Ја сам учинио да песак буде међа мору, вечна препрека коју не може да пређе. Таласи се ваљају, али даље не могу, хуче, али неће прећи.

²³Али овај народ је тврдоглав и бунтован; скренуше они и одоше,

²⁴и не говоре себи: »Бојмо се ГОСПОДА, свога Бога, који нам у право време даје кишу јесењу и пролећну и стара се за седмице одређене за жетву.«

²⁵Одвратише то од вас ваша злодела, ваши вас греси лишише добра.‘

²⁶»Опаки се налазе међу мојим народом. У заседи леже као хватачи птица, замке постављају и хватају људе.

²⁷Као што је кавез пун птица, тако су њихове куће пуне преваре. Моћни и богати постадоше,

²⁸ухрањени и дебели. Нема граница њиховим злоделима. Сирочетову парницу не воде да је добију, не залажу се за права сиромаха.

²⁹Зар да их не казним за то?« говори ГОСПОД. »Зар да се не осветим народу какав је овај?

³⁰Нешто ужасно и грозно догодило се у земљи:

³¹Пророци пророкују лажи, свештеници владају на своју руку, а мом народу је то мило. Али шта ћете да радите на крају?«