Read Библија: Савремени српски превод Јеремија 51 Bible Online

Јеремија 51 - Библија: Савремени српски превод bible

Јеремија 51

¹Овако каже ГОСПОД: »Ево, дићи ћу против Вавилона и житеље Лев-Камаја, ветар разорни.

²Послаћу странце у Вавилон да га развеју и опустоше му земљу. Опколиће га са свих страна у дан његове несреће.

³Нека му стрелац не натегне лук, нека не навуче оклоп. Не штедите његове младиће, војску му докраја затрите.

⁴Падаће побијени по земљи Халдејаца, прободени по њеним улицама.

⁵Јер, Израела и Јуду није оставио њихов Бог, ГОСПОД над војскама, иако им је земља пуна кривице пред Свецем Израеловим.

⁶»Бежите из Вавилона, живот спасавајте, да не погинете због његових греха. Јер, ово је време освете ГОСПОДЊЕ — платиће му према његовим заслугама.

⁷Вавилон је био златан пехар у руци ГОСПОДЊОЈ, пехар који цео свет опи. Народи су његово вино пили, па полудели.

⁸Вавилон ће изненада пасти и разбити се. Закукајте за њим. Дајте мелем за његове ране, можда ће се излечити.

⁹»‚Лечили бисмо Вавилон, али он се не може излечити. Оставимо га, па хајде да се сваки од нас у своју земљу врати. Јер, његова осуда досеже до неба, високо под облаке се диже.‘

¹⁰»‚ГОСПОД нас је оправдао. Хајде да на Сиону испричамо шта је ГОСПОД, наш Бог, учинио.‘

¹¹»Наоштрите стреле, узмите штитове! ГОСПОД подстаче цареве Међана, јер је наумио да затре Вавилон. То је освета ГОСПОДЊА, освета за његов Храм.

¹²Барјак дигните под зидинама Вавилона! Појачајте страже! Разместите осматраче! Поставите заседу! ГОСПОД ће извршити свој наум — све што је изрекао против житељâ Вавилона.

¹³Ти који живиш крај многих вода и имаш блага у изобиљу, крај ти је дошао, окончање твог непоштеног добитка.

¹⁴ГОСПОД над војскама самим собом се заклео: испунићу те људима као скакавцима и они ће победнички поклич извикивати.

¹⁵»ГОСПОД је својом силом начинио земљу, својом мудрошћу успоставио свет и својом умношћу разапео небеса.

¹⁶Када он загрми, воде на небесима захуче. Он чини да се облаци дигну с крајева земље. Муње шаље с кишом и ветар изводи из својих спремишта.

¹⁷Сваки човек је бесловесна незналица. Сваког златара његов идол срамоти, јер сви његови ликови су варка — нема у њима даха.

¹⁸Ништавни су, смешне творевине; кад њихова казна стигне, нестаће.

¹⁹А Бог[36] Јаковљев није као они, јер он је све створио. Израел је племе његовог поседа. ГОСПОД над војскама му је име.

²⁰»Ти си мој маљ, моје бојно оружје; тобом разбијам народе, тобом затирем царства,

²¹тобом разбијам коња и јахача, тобом разбијам борна кола и возача,

²²тобом разбијам човека и жену, тобом разбијам старца и дете, тобом разбијам младића и девојку,

²³тобом разбијам пастира и стадо, тобом разбијам ратара и волове, тобом разбијам управитеље и службенике.

²⁴»Теби наочиглед узвратићу Вавилону и свим житељима Халдеје за све зло које су учинили на Сиону«, говори ГОСПОД.

²⁵»Ево ме против тебе, Горо уништитељска, која цео свет уништаваш«, говори ГОСПОД. »Испружићу руку против тебе, скотрљати те са литица и учинити од тебе спаљену гору.

²⁶Из тебе се више неће узети ниједан камен да буде угаони, ниједан камен да буде темељац, јер ћеш остати пуста довека«, говори ГОСПОД.

²⁷»Дигните барјак у земљи! У овнујски рог дуните међу народима! Спремите народе против њега, позовите на њега царства: Арарат, Мини и Ашкеназ. Против њега поставите заповедника, пошаљите коње као рој скакаваца.

²⁸Спремите народе против њега: цареве Међана, њихове управитеље и службенике и све земље којима управљају.

²⁹Земља подрхтава и тресе се, јер се извршавају науми ГОСПОДЊИ: да земљу вавилонску претвори у пустош ненастањену.

³⁰Вавилонски ратници одусташе од борбе, остадоше у својим тврђавама. Снага их издаде, постадоше као жене. Вавилонски станови су у пламену, поломљене преворнице капија.

³¹Весник стиже весника и гласник гласника да јаве цару Вавилона да му је цео град заузет,

³²газови освојени, мочваре запаљене, а војници уплашени.«

³³Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: »Кћи вавилонска је као гумно у време када се по њему гази. Још мало, и биће време да се жање.«

³⁴»Прождро нас је Навуходоносор, цар Вавилона, скршио нас, празан крчаг направио од нас. Као змија нас је прогутао, желудац напунио нашим посластицама, па нас испљунуо.

³⁵Насиље над нашим телом нека се врати Вавилону«, говоре житељи Сиона. »Нека наша крв падне на становнике Халдеје«, говоре житељи Јерусалима.

³⁶Стога овако каже ГОСПОД: »Ево, одбранићу вас у вашој парници и осветити вас. Исушићу му море и учинити да му пресахну извори.

³⁷Вавилон ће бити гомила рушевина, јазбина шакалима, предмет згражавања и цоктања, место ненастањено.

³⁸Као лавићи ричу Вавилонци, као лављи младунци реже.

³⁹Док су тако раздражени, спремићу им гозбу и опити их, да се провеселе, па вечним сном заспе и више се не пробуде«, говори ГОСПОД.

⁴⁰»Одвешћу их као овце на клање, као јарце и овнове.

⁴¹»Како ће Шешах[37] бити заузет, освојен град од целог света хваљен! Каква грозота ће Вавилон постати међу народима!

⁴²Море ће се дићи над Вавилоном, прекрити га његови хучећи таласи.

⁴³Градови ће му постати пустош, земља сува, пустињска, у којој ниједан човек не живи нити кроз њу путује.

⁴⁴Казнићу Бела у Вавилону и учинити да испљуне све што је прогутао. Народи се више неће сливати у Вавилон. Пашће његове зидине.

⁴⁵»Изађи из њега, мој народе! Нека свако спасава свој живот од љутог гнева ГОСПОДЊЕГ.

⁴⁶Не обесхрабрујте се и не бојте се гласина које ћете чути у земљи. Једне године гласине овакве, а друге онакве, о насиљу у земљи и о владару који се дигао на другог владара.

⁴⁷Јер, ево, доћи ће време када ћу казнити Вавилонове идоле. Сва земља ће му бити извргнута срамоти, а сви побијени попадати по њој.

⁴⁸Тада ће небо и земља и све што је у њима клицати од радости над Вавилоном, јер ће га са севера напасти уништитељи«, говори ГОСПОД.

⁴⁹»Вавилон мора пасти због побијених Израелових, као што су због Вавилона по целом свету падали побијени.

⁵⁰Умакли сте мачу; идите, не оклевајте! Сећајте се ГОСПОДА у далекој земљи и на Јерусалим мислите.«

⁵¹»Извргнути смо срамоти, јер су нас увредили, и стид нас обузима, јер су странци ушли у светиње Дома ГОСПОДЊЕГ.«

⁵²»Ево долази време«, говори ГОСПОД, »када ћу казнити његове идоле, а по целој ће му земљи јаукати рањеници.

⁵³Ако се Вавилон и до неба попне и ојача своје високо утврђење, уништитеље ћу послати на њега«, говори ГОСПОД.

⁵⁴»Крици се чују из Вавилона, звук великог уништења из земље Халдејаца.

⁵⁵ГОСПОД ће опустошити Вавилон и ућуткати његову велику буку. Непријатељ ће надирати у таласима, хучећи као велике воде; разлегаће се звук њихових гласова.

⁵⁶Уништитељ ће навалити на Вавилон, заробити му ратнике и поломити им лукове. Јер, ГОСПОД је Бог одмазде и плаћа према заслузи.

⁵⁷Опићу му службенике и мудраце, управитеље, заповеднике и ратнике, да вечним сном заспе и више се не пробуде«, говори Цар, чије је име ГОСПОД над војскама.

⁵⁸Овако каже ГОСПОД над војскама: »Сравњене ће бити дебеле зидине Вавилона и запаљене његове високе капије. Узалуд се народи муче — труд народâ нестаје у огњу.«

⁵⁹Налог који је Јеремија дао високом службенику Сераји сину Нерије сина Махсејиног када је овај полазио у Вавилон са Цидкијом, царем Јуде, четврте године његове владавине.

⁶⁰Јеремија је био написао на свитку све несреће које ће снаћи Вавилон — све што је забележено о Вавилону.

⁶¹Он рече Сераји: »Када стигнеш у Вавилон, постарај се да јавно прочиташ све ове речи,

⁶²а потом реци: ‚ГОСПОДЕ, рекао си да ћеш уништити ово место, па у њему више нико неће живети, ни човек ни животиња, него ће бити пусто довека.‘

⁶³Када прочиташ овај свитак, вежи за њега камен, па га баци у реку Еуфрат.

⁶⁴Онда реци: ‚Овако ће потонути Вавилон и више се неће дићи због несреће коју ћу довести на њега.‘« Овде завршавају Јеремијине речи.