Read Библија: Савремени српски превод Тужбалице 4 Bible Online

Тужбалице 4 - Библија: Савремени српски превод bible

Тужбалице 4

¹Како потамне злато, суво злато изгуби сјај! Свети драгуљи разбацани по угловима свих улица.

²Драгоцени синови сионски, некада цењени као чисто злато, сада су на цени колико и глинене посуде, дело грнчарево.

³Чак и шакалице пружају дојке да подоје своје младунце, а кћери мога народа окрутне постадоше као нојеви у пустињи.

⁴Одојчету се језик од жеђи лепи за непце, деца траже хлеба, а нико да им га пружи.

⁵Они што су некад јели посластице, таворе на улицама, они који су одрасли у пурпуру, по буњиштима се ваљају.

⁶Казна за злодело Кћери мога народа тежа је од казне за грехе Содоме, која је у трен ока разорена иако нико не диже руку на њу.

⁷Њени су кнежеви били чистији од снега, бељи од млека, тела руменијег од корала, углачаног као лазулит.

⁸Сада су црњи од чађи, више их не препознају на улици. Кожа им се залепила за кости, као дрво се осушила.

⁹Боље је онима који погинуше од мача него онима који гину од глади, којима живот копни, јер их прободе несташица плодова пољских.

¹⁰Својим рукама су самилосне жене кувале своју децу, њима се храниле у време слома Кћери мог народа.

¹¹ГОСПОД је докраја искалио своју срџбу, свој љути гнев излио и на Сиону запалио огањ који му сажеже темеље.

¹²Нису веровали цареви земаљски, ни сви становници света да ће непријатељ и душманин ући кроз капије Јерусалима.

¹³Све то због грехâ његових пророка и злоделâ његових свештеника, који су усред њега проливали крв праведникâ.

¹⁴Сада главињају улицама као слепи, крвљу опогањени, па се нико не усуђује да им дотакне одећу.

¹⁵»Одлазите, нечисти!« вичу им. »Одлазите, одлазите! Не дотичите нас!« И кад побегну и кад буду лутали, народи ће говорити: »Не могу више да остану овде.«

¹⁶Сâм ГОСПОД их је распршио[10] и више над њима не бди. Свештеницима се више не указује част, за старешине нема наклоности.

¹⁷Очи нам ишчилеше док смо помоћ чекали узалуд. Са својих осматрачница смо гледали иде ли народ који не може да нас спасе.

¹⁸Вребали су на нас, па нисмо смели да идемо својим улицама. Крај нам је био близу, дани одбројани; да, крај нам је дошао.

¹⁹Наши су гонитељи били бржи од орлова на небу; жестоко су нас гонили по горама, у заседи нас чекали у пустињи.

²⁰Ухватише у своје замке наш животни дах, помазаника ГОСПОДЊЕГ, онога за кога смо говорили: »Њиме заклоњени, живећемо међу народима.«

²¹Весели се и радуј, Кћери едомска, ти која живиш у земљи Уц. И до тебе ће стићи чаша — напићеш се и скинути се гола.

²²Твоја казна је довршена, Кћери сионска, Бог ти неће продужити изгнанство. А твоја злодела ће казнити, Кћери едомска, и разоткрити твоје грехе.