Read Библија: Савремени српски превод Данило 4 Bible Online

Данило 4 - Библија: Савремени српски превод bible

Данило 4

¹Цар Навуходоносор, људима свих народа, народности и језика, који живе на целом свету: Мир вам у изобиљу!

²Мило ми је што могу да вам испричам о знамењима и чудима која ми је показао Свевишњи Бог.

³Како су велика његова знамења! Како су силна његова чуда! Његово царство је вечно царство, његова власт кроз сва поколења!

⁴Ја, Навуходоносор, мирно сам живео у својој кући и у благостању у својој палати

⁵када сам сањао сан који ме уплашио. Док сам лежао на својој постељи, престравиле су ме слике и виђења која су ми прошла кроз главу.

⁶Стога сам заповедио да пред мене доведу све вавилонске мудраце, да ми они протумаче тај сан.

⁷Када су чаробњаци, врачеви, звездознанци и гатаоци стигли, испричао сам им шта сам сањао, али они нису умели да ми то протумаче.

⁸На крају пред мене дође Данило, који се, по мом богу, зове и Валтасар и у коме је дух светих богова, и ја му испричах свој сан:

⁹»Валтасаре, старешино чаробњакâ, знам да је у теби дух светих богова и да за тебе ниједна тајна није претешка. Ево шта сам видео у сну — кажи ми шта то значи.

¹⁰Ово су виђења која су ми прошла кроз главу док сам лежао на својој постељи: Погледах, а кад тамо — усред земље дрво, силно високо.

¹¹Дрво порасте велико и снажно и високо до неба, тако да се видело до накрај земље.

¹²Лишће му је било лепо, плодови обилни. На њему је било хране за све. Дивље животиње су под њим налазиле хлад, птице се гнездиле у његовим гранама и сва створења се хранила од њега.

¹³»Док сам на својој постељи гледао ова виђења у својој глави, погледах, а кад тамо — свети стражар силази са неба

¹⁴и силним гласом виче: ‚Посеците дрво и окрешите му гране! Почупајте му лишће и разбацајте плодове! Нека се разбеже животиње испод њега и птице са његових грана!

¹⁵Али његов пањ са корењем оставите у земљи, у оковима од гвожђа и бронзе, у пољској трави! Нека га кваси роса са неба и нека живи међу животињама и биљем.

¹⁶Нека му се људски ум промени и нека му се дâ животињски ум, све док не прође седам временâ[2].‘

¹⁷»Ову одлуку објављују стражари, ову пресуду износе свети, да би живи знали да Свевишњи влада над људским царствима и даје их коме он хоће и над њима поставља најнезнатијега међу људима.

¹⁸»То је сан који сам сањао, ја, цар Навуходоносор. Сада ми ти, Валтасаре, кажи шта он значи, јер нико од мудраца у мом царству није умео да ми га протумачи. Али ти можеш, јер је у теби дух светих богова.«

¹⁹Данило, који се зове и Валтасар, остаде начас силно сметен, уплашен оним о чему је размишљао. А цар рече: »Валтасаре, нека те не плаши овај сан или његово значење.« Тада Валтасар одговори: »Господару, да се бар овај сан односи на твоје непријатеље, а његово значење на твоје душмане.

²⁰Дрво које си видео, које је израсло велико и снажно и до неба високо, тако да се видело све до накрај земље,

²¹чије је лишће лепо и плодови обилни, на коме има хране за све и под којим бораве дивље животиње, а у гранама му се гнезде птице —

²²то дрво си ти, царе! Постао си велик и снажан. Толико велик си порастао да си досегао до неба, а твоја власт досеже до накрај земље.

²³Ти си, царе, видео стражара, светога, како силази са неба и каже: ‚Посеците дрво и уништите га, али оставите његов пањ са корењем у земљи, у оковима од гвожђа и бронзе, у пољској трави. Нека га кваси роса са неба и нека живи међу дивљим животињама док му не прође седам временâ.‘

²⁴Ево значења, царе. Свевишњи је одредио да ово снађе мога господара цара:

²⁵Отераће те од људи, па ћеш живети међу дивљим животињама. Као говедо ћеш јести траву и квасиће те роса са неба. Проћи ће седам временâ док не спознаш да Свевишњи влада над људским царствима и даје их коме он хоће.

²⁶А што се тиче заповести да се остави пањ са корењем, то значи да ће ти царство бити враћено када спознаш да Небеса владају.

²⁷Зато, царе, молим те прихвати мој савет: ослободи се својих греха праведношћу, а своје искварености милошћу према сиромасима, па ће се твоје благостање наставити.«

²⁸И све се то догодило цару Навуходоносору.

²⁹Дванаест месеци касније, док се шетао по крову царске палате у Вавилону,

³⁰цар рече: »Зар није велик Вавилон, који сам ја изградио својом силном моћи, да ми буде царски дом, на славу мога величанства!«

³¹Док је он још изговарао ове речи, зачу се глас са неба: »Царе Навуходоносоре, чуј ово: Одузима ти се царство.

³²Бићеш отеран од људи и живећеш са дивљим животињама. Као говедо ћеш јести траву. Проћи ће седам временâ док не спознаш да Свевишњи влада над људским царствима и даје их коме он хоће.«

³³И сместа се испуни све што је речено о Навуходоносору. Отераше га од људи и јео је траву као говедо. Тело му је квасила роса са неба док му коса није порасла као орлово перје, а нокти као птичје канџе.

³⁴»Када је прошло речено време, ја, Навуходоносор, подигох поглед ка небу и разум ми се поврати, па благослових Свевишњега и дадох хвалу и част Ономе који је довека жив. Његова власт је вечна власт и његово царство кроз сва поколења!

³⁵Сви житељи земље су као ништа! Он чини како му драго са небеском војском и житељима земље. Нико не може да задржи његову руку ни да му каже: ‚Шта то радиш?‘

³⁶»Чим ми се повратио разум, вратише ми част и сјај на славу мога царства. Моји саветници и племићи ме потражише, и ја се поново учврстих у своме царству и постадох још већи него пре.

³⁷Сада ја, Навуходоносор, хвалим, величам и славим Цара неба, јер су сва његова дела истинита и сви његови поступци праведни, и он може да понизи охоле.«