Read Библија: Савремени српски превод Еванђеље по Марку 10 Bible Online

Еванђеље по Марку 10 - Библија: Савремени српски превод bible

Еванђеље по Марку 10

¹Исус потом крену оданде, па оде у јудејске крајеве и преко реке Јордан. И опет му дође народ, а он их је, по свом обичају, учио.

²Приђоше и неки фарисеји с намером да га искушају, па га упиташе: »Да ли човек сме да се разведе од своје жене?«

³А он им рече: »Шта вам је Мојсије заповедио?«

⁴»Мојсије је дозволио човеку да напише потврду о разводу и да се разведе«, одговорише они.

⁵»Мојсије је ту заповест написао због окоролести вашег срца«, рече им Исус.

⁶»Али, у почетку стварања Бог их ‚створи мушко и женско‘.

⁷‚Зато ће човек оставити свога оца и мајку и сјединити се са својом женом[16],

⁸и двоје ће бити једно тело.‘ Тако више нису двоје, него једно тело.

⁹Нека, дакле, човек не раставља оно што је Бог сјединио.«

¹⁰Када су опет били у кући, ученици га упиташе о овоме,

¹¹а Исус им рече: »Ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини према њој прељубу.

¹²А и она, ако се разведе од свога мужа и уда за другога, чини прељубу.«

¹³Људи су му доносили децу да их дотакне, а ученици су их грдили.

¹⁴Када је Исус то видео, наљути се, па им рече: »Пустите децу да ми приђу. Не спречавајте их, јер таквима припада Божије царство.

¹⁵Истину вам кажем: ко Божије царство не прихвати попут малог детета, неће у њега ући.«

¹⁶Онда загрли децу и благослови их, полажући на њих руке.

¹⁷Када је Исус изашао на пут, притрча му један човек, паде пред њим на колена, па га упита: »Добри учитељу, шта треба да учиним да наследим вечни живот?«

¹⁸»Зашто ме зовеш добрим?« упита га Исус. »Нико није добар осим једнога — Бога.

¹⁹Заповести знаш: ‚Не убиј, Не учини прељубу, Не укради, Не сведочи лажно, Не превари, Поштуј свога оца и мајку.‘«

²⁰»Учитељу«, рече човек, »свега тога сам се држао од свога детињства.«

²¹Исус га погледа и заволе, па му рече: »Једно ти недостаје: иди и продај све што имаш, па раздели сиромасима, и имаћеш благо на небу. Тада хајде за мном.«

²²А човек се на те речи смркну, па оде жалостан, јер је имао велико богатство.

²³Исус погледа унаоколо, па рече ученицима: »Како је тешко имућнима да уђу у Божије царство.«

²⁴А ученици се зачудише његовим речима. Стога им он опет рече: »Пријатељи[17], како је тешко[18] ући у Божије царство.

²⁵Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«

²⁶А ученици се још више зачудише, па почеше међу собом да говоре: »Па ко онда може да се спасе?«

²⁷Исус их погледа, па рече: »Људима је то немогуће, али Богу није, јер Богу је све могуће.«

²⁸»Ево«, поче Петар да му говори, »ми смо све оставили и пошли за тобом.«

²⁹»Истину вам кажем«, рече Исус, »нема ниједнога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и ради еванђеља,

³⁰а да сад, у овом времену, неће добити стоструко: куће, и браћу, и сестре, и мајке, и децу и њиве — уз прогоне — а у будућем свету, вечни живот.

³¹Али, многи први, биће последњи, а последњи — први.«

³²Када су кренули путем који води у Јерусалим, а Исус ишао испред њих, ученици се зачудише, а оне који су ишли за њима обузе страх. Тада Исус опет одведе Дванаесторицу на страну, па поче да им говори о томе шта ће му се догодити:

³³»Ево, кренули смо у Јерусалим, где ће Син човечији бити предат првосвештеницима и учитељима закона, и они ће га осудити на смрт. Онда ће га предати незнабошцима

³⁴и они ће му се ругати, пљувати га, избичевати и убити, а он ће после три дана васкрснути.«

³⁵Тада му приђоше Јаков и Јован, Зеведејеви синови. »Учитељу«, рекоше, »хоћемо да учиниш за нас оно што ћемо те замолити.«

³⁶А он их упита: »Шта хоћете да учиним за вас?«

³⁷»Дај да један од нас у твојој слави седи теби здесна, а други слева«, одговорише они.

³⁸»Не знате шта тражите«, рече им Исус. »Можете ли да пијете из чаше из које ја пијем или да се крстите крштењем којим се ја крштавам?«

³⁹А они рекоше: »Можемо.« Исус онда рече: »Пићете из чаше из које ја пијем и бићете крштени крштењем којим се ја крштавам.

⁴⁰Али није моје да одређујем ко ће седети са моје десне или леве стране. Та места припадају онима за које су припремљена.«

⁴¹Када су то чула остала десеторица, почеше да се љуте на Јакова и Јована.

⁴²Тада их Исус позва к себи, па им рече: »Знате да они који се сматрају владарима народâ, господаре њима, а великаши их држе под влашћу.

⁴³Али, нека међу вама не буде тако. Него, ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде служитељ,

⁴⁴и ко хоће да буде први међу вама, нека свима буде слуга.

⁴⁵Јер, ни Син човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот дâ као откупнину за многе.«

⁴⁶Потом стигоше у Јерихон. Док је Исус са својим ученицима и силним народом излазио из Јерихона, поред пута је седео слепи просјак Вартимеј — то јест син Тимејев.

⁴⁷Када је чуо да то пролази Исус Назарећанин, повика: »Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!«

⁴⁸Многи га опоменуше да ућути, али он је још више викао: »Сине Давидов, смилуј ми се!«

⁴⁹Исус се заустави и рече: »Позовите га.« И они позваше слепога рекавши му: »Само храбро! Устани, зове те.«

⁵⁰А он збаци свој огртач, скочи на ноге и приђе Исусу.

⁵¹»Шта хоћеш да учиним за тебе?« упита га Исус. »Рабуни«, одговори слепи, »да прогледам.«

⁵²А Исус му рече: »Иди. Твоја вера те је излечила.« И човек одмах прогледа и пође путем за Исусом.