Read Библија: Савремени српски превод Еванђеље по Марку 12 Bible Online

Еванђеље по Марку 12 - Библија: Савремени српски превод bible

Еванђеље по Марку 12

¹Потом Исус поче да им говори у причама: »Један човек засадио виноград, оградио га плотом, ископао муљачу и сазидао стражарску кулу, па га изнајмио неким виноградарима и отпутовао.

²Кад је дошло време бербе, посла он виноградарима слугу да од њих узме део виноградских плодова.

³Али виноградари зграбише слугу, па га претукоше и отераше празних руку.

⁴Он им онда посла другог слугу. Њега виноградари изудараше по глави и извргоше руглу.

⁵Он посла и трећег слугу — њега убише. И посла још многе, а виноградари једне претукоше, а друге убише.

⁶»Имао је још само једнога — свог вољеног сина. На крају посла и њега, говорећи себи: ‚Мог сина ће поштовати.‘

⁷»Али виноградари рекоше један другом: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.‘

⁸И зграбише га, па га убише и избацише из винограда.

⁹»Шта ће, дакле, учинити власник винограда? Доћи ће и побити виноградаре, а виноград ће дати другима.

¹⁰»Зар нисте ово читали у Писму: ‚Камен који градитељи одбацише постаде камен угаони.

¹¹Господ то учини и то је дивно у нашим очима‘?«

¹²А они су тражили начин да га ухвате, јер су знали да је ову причу испричао против њих. Али бојали су се народа, па га оставише и одоше.

¹³Онда му послаше неке фарисеје и иродовце да га ухвате у речи.

¹⁴»Учитељу«, рекоше му ови кад су дошли, »знамо да си истинољубив и да се ни на кога не обазиреш, јер не гледаш ко је ко, већ у складу са истином учиш народ Божијем путу. Да ли је право да се цару даје порез или није? Да ли да га дамо или не?«

¹⁵Али Исус је знао да су лицемерни, па им рече: »Зашто ме искушавате? Донесите ми динар да га погледам.«

¹⁶Они донеше, а он их упита: »Чији је ово лик и натпис?« »Царев«, рекоше му они.

¹⁷Тада им Исус рече: »Дајте цару царево, а Богу Божије.« И они му се задивише.

¹⁸Онда дођоше к њему и садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе:

¹⁹»Учитељу, Мојсије нам је написао да ако неком умре брат и остави жену, али не остави деце, његов брат треба да се ожени том женом и подигне потомство своме брату.

²⁰»Била су седморица браће. Први се оженио и умро, али није оставио потомство.

²¹Његову удовицу је узео други брат, па је и он умро без потомства. Исто се десило и са трећим.

²²И ниједан од седморице није оставио потомство. На крају је умрла и жена.

²³О васкрсењу — када васкрсну — чија ће она бити, пошто је свој седморици била жена?«

²⁴»У заблуди сте«, рече им Исус, »зато што не знате ни Писма ни Божију силу.

²⁵Јер, када људи устану из мртвих, неће се ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу.

²⁶А о мртвима, да васкрсавају — зар нисте у Мојсијевој књизи читали оно о грму, када је Бог рекао Мојсију: ‚Ја сам Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев.‘

²⁷Он није Бог мртвих, него живих. У великој сте заблуди.«

²⁸Тада приђе један учитељ закона, који их је чуо како расправљају. Видевши да им је Исус добро одговорио, упита га: »Која је најважнија од свих заповести?«

²⁹»Ова је најважнија«, одговори Исус, »‚Чуј, Израеле! Господ, наш Бог, Господ је један!

³⁰Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свим својим умом и свом својом снагом.‘

³¹А друга је: ‚Воли свога ближњега као самога себе.‘ Нема већих заповести од ових.«

³²»Лепо речено, учитељу«, рече му учитељ закона. »У праву си кад кажеш да је Бог само један и да нема другог осим њега.

³³Волети га свим својим срцем, свим својим умом и свом својом снагом, и волети ближњега као самога себе важније је од свих паљеница и кланих жртава.«

³⁴Видевши да је човек разумно одговорио, Исус му рече: »Ниси далеко од Божијег царства.« И нико се више није усудио да га нешто пита.

³⁵Док је учио народ у Храму, Исус упита: »Зашто учитељи закона говоре да је Христос Давидов син?

³⁶Сам Давид рече у Светом Духу: ‚Рече Господ моме Господу: седи ми здесна док твоје непријатеље не положим под твоје ноге.‘

³⁷Дакле, сâм Давид га зове Господом. Како он онда може да му буде син?« А силан народ га је са уживањем слушао.

³⁸Учећи их, Исус рече: »Чувајте се учитељâ закона. Они воле да иду у дугим огртачима, да их поздрављају на трговима,

³⁹прва седишта у синагогама и почасна места на гозбама.

⁴⁰Они прождиру удовичке куће и размећу се дугим молитвама. Такви ће бити најстроже кажњени.«

⁴¹Исус седе преко пута храмске ризнице и поче да посматра људе како у њу стављају новац. А многи богаташи су стављали много.

⁴²Дође и једна сиромашна удовица и стави два лептона[21], то јест један кодрант.

⁴³Тада Исус позва к себи своје ученике, па им рече: »Истину вам кажем: ова сиромашна удовица је ставила више од свих који су стављали у ризницу.

⁴⁴Јер, сви су они ставили од свога вишка, а она је од своје сиротиње ставила све — све што је имала за живот.«