Read Библија: Савремени српски превод Еванђеље по Марку 14 Bible Online

Еванђеље по Марку 14 - Библија: Савремени српски превод bible

Еванђеље по Марку 14

¹Била су два дана до Пасхе и Празника бесквасног хлеба. Првосвештеници и учитељи закона тражили су начин да Исуса на превару ухвате и убију.

²»Али не за време празника«, говорили су, »да се народ не побуни.«

³А Исус је био у Витанији, у кући Симона Губавца. Док је лежао за трпезом, дође једна жена са посудом од алабастера пуном скупоцене мирисне помасти од чистог нарда, па разби посуду и изли помаст на његову главу.

⁴А неки почеше да негодују, говорећи један другом: »Чему то расипање помасти?

⁵Та помаст је могла да се прода за више од триста динара[27], па да се то раздели сиромасима.« И строго је изгрдише.

⁶»Пустите је«, рече Исус. »Зашто је гњавите? Учинила ми је нешто лепо.

⁷Јер, сиромахе ћете увек имати са собом и моћи ћете да им помогнете кад год хоћете, али мене нећете увек имати.

⁸Она је учинила што је могла: унапред ми је помазала тело за сахрану.

⁹Истину вам кажем: где год се, у целом свету, буде проповедало еванђеље говориће се и о овоме што је она учинила, у спомен на њу.«

¹⁰Тада Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, оде првосвештеницима да им изда Исуса.

¹¹А они, када су то чули, обрадоваше се и обећаше да ће му дати новца, па он поче да тражи повољну прилику да га изда.

¹²Првог дана Празника бесквасног хлеба, када се жртвује пасхално јагње, ученици упиташе Исуса: »Где хоћеш да одемо и да ти спремимо да једеш пасхалну вечеру?«

¹³Он тада посла двојицу својих ученика рекавши им: »Идите у град и тамо ће вас срести човек који носи крчаг воде. Идите за њим,

¹⁴па где уђе, тамо реците домаћину: ‚Учитељ пита: »Где ми је гостинска соба у којој ћу јести пасхалну вечеру са својим ученицима?«‘

¹⁵И он ће вам показати велику, намештену и спремљену собу на спрату. Тамо нам спремите.«

¹⁶И ученици изађоше и одоше у град и нађоше све онако како им је Исус и рекао, па спремише пасхалну вечеру.

¹⁷Када је пало вече, Исус оде онамо са Дванаесторицом.

¹⁸»Истину вам кажем«, рече он док су лежали за трпезом и јели, »један од вас ће ме издати, један који са мном једе.«

¹⁹Они се ражалостише, па почеше један за другим да га питају: »Да нећу ја?«

²⁰»Један од Дванаесторице«, рече им он, »који са мном умаче у зделу.

²¹Син човечији ће, додуше, отићи као што је за њега написано, али тешко оном човеку који изда Сина човечијега: боље би му било да се није ни родио.«

²²Док су јели, Исус узе хлеб, благослови га и изломи, па им га даде, говорећи: »Узмите — ово је моје тело.«

²³Онда узе чашу, захвали Богу и даде им је, па су сви из ње пили.

²⁴»Ово је моја крв«, рече им, »крв савеза, која се пролива за многе.

²⁵Истину вам кажем: више нећу пити од лозиног рода до онога дана када ћу га, новог, пити у Божијем царству.«

²⁶Затим отпеваше хвалоспев, па одоше на Маслинску гору.

²⁷»Сви ћете се саблазнити«, рече им Исус. »Јер, записано је: ‚Ударићу пастира, и овце ће се раштркати.‘

²⁸Али, после свог васкрсења, отићи ћу пред вама у Галилеју.«

²⁹А Петар му рече: »Ако се сви и саблазне, ја нећу!«

³⁰»Истину ти кажем«, рече му Исус, »данас, још ове ноћи, пре него што се петао два пута[28] огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи.«

³¹Али Петар је још упорније говорио: »Ако треба и да умрем с тобом, нећу те се одрећи.« А тако рекоше и сви остали.

³²Тада одоше на место које се зове Гетсиманија. »Седите овде док се ја помолим«, рече Исус својим ученицима,

³³па са собом поведе Петра, Јакова и Јована. Обузеше га велик страх и тескоба,

³⁴па им рече: »Душа ми је насмрт жалосна. Останите овде и бдите.«

³⁵Потом оде мало даље, паде ничице, молећи се да га, ако је могуће, тај час мимоиђе.

³⁶»Аба[29], Оче«, говорио је, »ти све можеш. Отклони ову чашу од мене. Али, нека не буде моја воља, него твоја.«

³⁷Потом се врати и нађе их како спавају. »Симоне«, рече Петру, »зар спаваш? Зар ниси могао ни један сат да пробдиш?

³⁸Бдите и молите се, да не паднете у искушење. Дух је, додуше, вољан, али је тело слабо.«

³⁹Онда опет оде и помоли се, изговоривши исте речи.

⁴⁰Када се опет вратио, нађе их како спавају. Очи су им се склапале, па нису знали шта да му одговоре.

⁴¹Када се трећи пут вратио, рече им: »Зар још спавате и одмарате се? Доста је било! Дошао је час! Ево, Сина човечијега предају грешницима у руке.

⁴²Устајте! Хајдемо! Ево мој издајник долази.«

⁴³И док је он још говорио, стиже Јуда, један од Дванаесторице, и с њим, с мачевима и тољагама, светина коју су послали првосвештеници, учитељи закона и старешине.

⁴⁴А његов издајник је с њима уговорио знак: »Кога пољубим — тај је«, рекао је. »Њега ухватите и одведите под стражом.«

⁴⁵И чим је дошао, приђе Исусу и рече: »Раби«, и пољуби га.

⁴⁶Тада људи пограбише Исуса и ухватише га.

⁴⁷А један од присутних потеже мач, удари првосвештениковог слугу и одсече му ухо.

⁴⁸Исус им рече: »Изашли сте као неког разбојника да ме ухватите, с мачевима и тољагама.

⁴⁹Сваког дана сам био с вама и учио народ у Храму, и нисте ме ухватили. Али, Писма треба да се испуне.«

⁵⁰Тада га сви оставише и побегоше.

⁵¹А за њим је ишао један младић, огрнут чаршавом преко голог тела. И њега зграбише,

⁵²али он збаци чаршав и побеже гô.

⁵³Исуса одведоше првосвештенику, па се окупише сви првосвештеници, старешине и учитељи закона.

⁵⁴А Петар је на одстојању ишао за Исусом све до првосвештениковог дворишта, па је тамо сео са слугама и грејао се поред ватре.

⁵⁵Првосвештеници и цео Синедрион тражили су неки доказ против Исуса, да би могли да га погубе, али га не нађоше.

⁵⁶Многи су, наиме, лажно сведочили против њега, али им се сведочења нису слагала.

⁵⁷Тада устадоше неки, па лажно посведочише против њега говорећи:

⁵⁸»Чули смо га како говори: ‚Порушићу овај храм саграђен људским рукама, па ћу за три дана подићи други, који неће бити саграђен рукама.‘«

⁵⁹Али ни у том сведочењу се не сложише.

⁶⁰Онда устаде првосвештеник, стаде у средину, па упита Исуса: »Зар нећеш ништа да одговориш? Шта то ови сведоче против тебе?«

⁶¹Али Исус је ћутао и ништа није одговарао. Тада га првосвештеник упита: »Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?«

⁶²»Ја сам«, одговори Исус. »И видећете Сина човечијега како седи Силноме здесна и долази са небеским облацима.«

⁶³На то првосвештеник раздера своју кошуљу и рече: »Шта нам још требају сведоци!

⁶⁴Чули сте хулу! Шта мислите?« И они сви пресудише да је заслужио смрт.

⁶⁵Онда неки почеше да га пљују, да му покривају лице и да га ударају песницама, говорећи му: »Пророкуј!« Потом га пограбише слуге и ишамараше га.

⁶⁶Док је Петар био доле у дворишту, дође једна од првосвештеникових слушкиња.

⁶⁷Она виде Петра како се греје, па га загледа и рече: »И ти си био с оним Назарећанином, Исусом!«

⁶⁸Али он то порече говорећи: »Нити знам, нити разумем шта говориш«, па изађе у предње двориште. А петао се огласи.

⁶⁹Она слушкиња га опет угледа, па поче да говори онима који су тамо стајали: »Овај је један од њих!«

⁷⁰А Петар то опет порече. Мало касније, они који су тамо стајали рекоше Петру: »Ти си заиста један од њих, јер си и ти Галилејац!«

⁷¹А он поче на себе да призива проклетства и да се заклиње: »Не познајем човека о коме говорите!«

⁷²Истог часа петао се огласи други пут[30] и Петар се сети речи које му је Исус рекао: »Пре него што се петао два пута[31] огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«, и бризну у плач.