Read Библија: Савремени српски превод Еванђеље по Марку 4 Bible Online

Еванђеље по Марку 4 - Библија: Савремени српски превод bible

Еванђеље по Марку 4

¹Исус опет поче да учи народ поред мора. Око њега се окупио силан народ, па он уђе у чамац на мору и седе, а сав народ је био на обали мора.

²И много чему их је учио у причама. А док их је учио, рече:

³»Слушајте! Изашао сејач да сеје.

⁴И док је сејао, нешто семена паде крај пута и птице га позобаше.

⁵Друго паде на каменито тле, где није било много земље, и одмах исклија, јер земља није била дубока.

⁶А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена.

⁷Треће семе паде у трње, а трње нарасте и угуши га, па семе не даде плода.

⁸Четврто паде на добро тле и даде плод који је напредовао и растао и донео тридесетоструко, шездесетоструко и стоструко.«

⁹И још рече: »Ко има уши да чује, нека чује«.

¹⁰А када је био сам, они око њега и Дванаесторица упиташе га о причама.

¹¹»Вама је дата тајна Божијег царства«, одговори им он, »а онима напољу све се казује у причама,

¹²да ‚гледају и гледају, али да не виде, и да слушају и слушају, али да не разумеју. Иначе би се обратили и било би им опроштено.‘«

¹³Онда их упита: »Зар не разумете ову причу? Како ћете онда схватити било коју причу?

¹⁴»Сејач сеје Реч.

¹⁵Неки људи су као семе крај пута где је Реч посејана. Када је чују, одмах долази Сатана и узима у њих посејану Реч.

¹⁶Други су као семе посејано на каменитом тлу. Када чују Реч, одмах је с радошћу прихвате,

¹⁷али пошто у себи немају корена, непостојани су, па када због Речи наступе невоље или прогони, одмах се саблазне.

¹⁸Трећи су као семе посејано у трње. То су они који чују Реч,

¹⁹али наиђу бриге овога живота, заводљивост богатства и жудња за другим стварима, и угуше Реч, па буде бесплодна.

²⁰Неки су као семе посејано на доброј земљи. То су они који чују Реч, прихвате је и донесу плод — тридесетострук, шездесетострук и стострук.«

²¹Онда им рече: »Да ли се светиљка уноси да би се ставила под посуду или под постељу, или да би се ставила на свећњак?

²²Јер, што год је тајно, биће разоткривено, и што год је скривено, изаћи ће на видело.

²³Ко има уши да чује, нека чује.«

²⁴И још им рече: »Пазите шта слушате. Каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити и још ће вам се додати.

²⁵Ко има, даће му се, а ко нема, узеће му се и оно што има.«

²⁶Онда рече: »Божије царство је овакво: човек баци семе на земљу,

²⁷па било да спава или устаје, ноћу и дању, семе клија и расте, а он и не зна како.

²⁸Земља сама од себе доноси плодове: прво стабљику, затим клас и на крају много зрна у класу.

²⁹Када сазри, човек одмах узима срп[5], јер је дошло време за жетву.«

³⁰»Са чим да упоредимо Божије царство?« упита их он. »Или, којом причом да га објаснимо?

³¹Оно је као зрно горушице — најмање од свег семења на земљи.

³²Али, када се посеје, израсте и буде веће од свег поврћа, па развије толико велике гране да и птице могу да се гнезде у његовом хладу.«

³³И у многим таквим причама им је говорио Реч, колико су већ били у стању да слушају,

³⁴и без прича им ништа није говорио. А када је био насамо са својим ученицима, онда им је све објашњавао.

³⁵Увече тога дана Исус им рече: »Пређимо на другу обалу.«

³⁶И они оставише народ и повезоше Исуса, тако како је био, чамцем. А пратили су га и други чамци.

³⁷Уто настаде жестока олуја. Таласи су се преливали преко чамца, толико да се готово напунио водом.

³⁸А Исус је на крми спавао на узглављу. Тада га они пробудише и упиташе: »Учитељу, зар те није брига што ћемо да изгинемо?«

³⁹А он устаде, запрети ветру и рече мору: »Утихни! Умукни!« И ветар утихну и настаде велика тишина.

⁴⁰Онда им рече: »Зашто сте тако плашљиви? Како немате вере?«

⁴¹А њих обузе силан страх, па упиташе један другог: »Ко је овај да му се и ветар и море покоравају?«