Read Библија: Савремени српски превод Еванђеље по Марку 6 Bible Online

Еванђеље по Марку 6 - Библија: Савремени српски превод bible

Еванђеље по Марку 6

¹Потом Исус оде оданде и дође у свој завичај, а с њим дођоше и његови ученици.

²Када је дошла субота, он поче да учи народ у синагоги, и многи који су га слушали задивише се. »Одакле овоме ово?« питали су. »И каква му је то мудрост дата да таква чуда чини својим рукама?

³Зар он није тесар, Маријин син, а Јаковљев, Јосијин, Јудин и Симонов брат? Зар нису његове сестре овде с нама?« И саблазнише се о њега.

⁴Тада им Исус рече: »Пророк је без части само у свом завичају, међу својом родбином и у свом дому.«

⁵И није тамо могао да учини ниједно чудо, осим што је на неколико болесних положио руке и излечио их.

⁶И чудио се њиховој невери. Потом је ишао по околним селима и учио народ.

⁷Исус позва к себи Дванаесторицу и посла их двојицу по двојицу. Даде им власт над нечистим духовима

⁸и нареди им да на пут не носе ништа осим штапа — ни хлеб, ни торбу, ни новац у појасу —

⁹него да обују сандале и обуку само једну кошуљу, а не две.

¹⁰»У који год дом уђете«, рече им, »останите у њему све док оданде не одете.

¹¹А ако вас негде не приме и не саслушају, отидите оданде и отресите прашину са својих ногу, као сведочанство против њих.«

¹²И они одоше, па су проповедали да људи треба да се покају.

¹³Истераше многе демоне и многе болесне излечише мажући их уљем.

¹⁴А за то је чуо и цар Ирод, јер је Исусово име постало познато. Једни су говорили:[6] »Јован Крститељ је устао из мртвих и зато у њему делују чудесне силе.«

¹⁵Други рекоше: »То је Илија.« А трећи: »Он је пророк какви су били стари пророци.[7]«

¹⁶Када је Ирод то чуо, рече: »Онај коме сам одсекао главу, Јован, то је он васкрсао!«

¹⁷Јер, Ирод је био послао да се Јован ухвати и баци у тамницу — због Иродијаде, жене свога брата Филипа, којом се оженио.

¹⁸Јован је говорио Ироду: »Не смеш да имаш жену свога брата«,

¹⁹па је Иродијада замрзела Јована. Желела је да га убије, али није могла,

²⁰јер се Ирод плашио Јована и штитио га пошто је знао да је праведан и свет човек. Кад год би слушао Јована, био би веома збуњен, али га је ипак радо слушао.

²¹А повољна прилика се указала када је Ирод за свој рођендан спремио гозбу за своје високе службенике, војне заповеднике и галилејске поглаваре.

²²Када је ушла Иродијадина кћи и заиграла, то се веома свидело Ироду и његовим гостима. »Затражи од мене што год зажелиш, и даћу ти«, рече цар девојци

²³и закле јој се: »Даћу ти што год затражиш до половине мога царства.«

²⁴Она изађе и упита мајку: »Шта да затражим?« А ова рече: »Главу Јована Крститеља.«

²⁵Девојка одмах пожури цару и затражи: »Хоћу да ми сместа на тањиру даш главу Јована Крститеља.«

²⁶Цар се ражалости, али због заклетве и због гостију не одби да јој испуни захтев,

²⁷него одмах посла џелата с наредбом да донесе Јованову главу. Овај оде, одруби му главу у тамници

²⁸и донесе је на тањиру, па је даде девојци, а она својој мајци.

²⁹Када су то чули Јованови ученици, дођоше и узеше његово тело, па га положише у гроб.

³⁰Апостоли се окупише око Исуса и известише га о свему што су учинили и о чему су учили народ.

³¹»Идите на неко пусто место, сами, па се мало одморите«, рече им он, јер је толико људи долазило и одлазило да нису стизали ни да једу.

³²Тако они сами кренуше чамцем на једно пусто место.

³³Али, многи их видеше како одлазе и препознаше их, па из свих градова пожурише пешице и стигоше пре њих.

³⁴Када је Исус изашао из чамца, угледа силан народ и сажали се на њих, јер су били као овце без пастира, па поче много чему да их учи.

³⁵Већ је било прилично касно, па ученици приђоше Исусу и рекоше: »Ово је пусто место, а већ је и касно.

³⁶Отпусти их. Нека иду у околне засеоке и села и купе себи нешто за јело.«

³⁷А Исус им рече: »Ви им дајте да једу.« »Зар да идемо да купимо хлеба за двеста динара[8]«, упиташе они, »па да им дамо да једу?«

³⁸»Колико хлебова имате?« упита их он. »Идите и погледајте.« Када су сазнали, рекоше: »Пет, и две рибе.«

³⁹Он им тада нареди да сви, у скупинама, поседају по зеленој трави.

⁴⁰И они поседаше у скупинама од по стотину и од по педесет.

⁴¹Он узе оних пет хлебова и две рибе, диже поглед ка небу, благослови и изломи хлебове, па даде својим ученицима да ставе пред људе. Тако свима раздели и оне две рибе.

⁴²И сви су јели и најели се.

⁴³Преосталих комадића хлеба и рибе накупише дванаест пуних корпи.

⁴⁴А јело је пет хиљада мушкараца.

⁴⁵Исус одмах натера своје ученике да уђу у чамац и да пред њим крену на другу обалу, према Витсаиди, док он отпусти народ.

⁴⁶А када их је отпустио, оде на гору да се помоли.

⁴⁷Када је пало вече, чамац је био насред мора, а Исус сам на копну.

⁴⁸Он виде како се муче веслајући, јер су имали противан ветар, па око три сата ноћу[9] дође до њих ходајући по мору и хтеде да их заобиђе.

⁴⁹Када су га они угледали како хода по мору, помислише да је утвара, па почеше да вичу.

⁵⁰Јер, сви су га видели и препали се. Исус их одмах ослови и рече: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!«

⁵¹Онда уђе к њима у чамац и ветар утихну. А они се запањише,

⁵²јер нису разумели оно са хлебовима, пошто им је срце било окорело.

⁵³Када су допловили до обале, стигоше у Генисарет и пристадоше.

⁵⁴Чим су изашли из чамца, људи одмах препознаше Исуса,

⁵⁵па се растрчаше по целом том крају и на простиркама почеше да доносе болесне онамо где су чули да је Исус.

⁵⁶И куд год је ишао — у села, градове или засеоке — стављали су болесне на тргове и преклињали га да им допусти да дотакну бар скутове његовог огртача. И ко год их је дотакао, био је излечен.