Read Библија: Савремени српски превод Еванђеље по Луки 1 Bible Online

Еванђеље по Луки 1 - Библија: Савремени српски превод bible

Еванђеље по Луки 1

¹Многи су предузели да опишу догађаје који су се одиграли[1] међу нама

²онако како су нам их пренели они који су од почетка били очевици и слуге Речи,

³па сам и ја, уважени Теофиле — пошто сам од почетка све пажљиво испитао — наумио да ти напишем све по реду,

⁴да увидиш веродостојност онога о чему си поучен.

⁵У време јудејског цара Ирода живео је свештеник по имену Захарија. Он је био из Авијиног свештеничког реда, а и његова жена, по имену Јелисавета, била је Ааронов потомак.

⁶Обоје су били праведни у Божијим очима, јер су беспрекорно извршавали све Господње заповести и прописе.

⁷Деце нису имали пошто је Јелисавета била нероткиња, а и једно и друго су већ били зашли у године.

⁸Када је једном Захарија обављао службу као свештеник пред Богом по распореду свога реда,

⁹паде на њега коцка — по свештеничком обичају — да уђе у Господњи Храм и запали кâд.

¹⁰А у време кађења, сав окупљени народ молио се напољу.

¹¹Тада се Захарији појави Господњи анђео, стојећи с десне стране кадионог жртвеника.

¹²Када је Захарија угледао анђела, узнемири се и обузе га страх.

¹³Али анђео му рече: »Не бој се, Захарија, јер је твоја молитва услишена. Твоја жена Јелисавета родиће ти сина, а ти му дај име Јован.

¹⁴Он ће ти бити радост и весеље, и многи ће се радовати кад се он роди,

¹⁵јер ће бити велик у Господњим очима. Неће пити ни вино ни друга опојна пића, а биће испуњен Светим Духом већ у мајчиној утроби.

¹⁶Он ће многе Израелце окренути њиховом Господу Богу

¹⁷и ићи пред њим у Илијином духу и сили, да срце очева окрене њиховој деци, а непокорне разборитости праведника — да припреми Господу народ спреман.«

¹⁸Тада Захарија упита анђела: »По чему ћу то знати? Стар сам човек, а и жена ми је зашла у године.«

¹⁹»Ја сам Гаврило«, одговори му анђео и рече: »Ја стојим пред Богом, а послан сам да говорим с тобом и да ти објавим ову радосну вест.

²⁰А ево, занемећеш и нећеш моћи да говориш све до оног дана када ће се ово догодити, јер ниси поверовао мојим речима, које ће се обистинити у своје време.«

²¹А народ је чекао Захарију и чудио се што се толико задржао у Храму.

²²Када је изашао, није могао да им говори и они увидеше да је у Храму имао виђење. Он им се обрати знацима, али остаде нем.

²³Када су се завршили дани његове службе, Захарија се врати кући.

²⁴После тога његова жена Јелисавета затрудне и пет месеци се крила.

²⁵»Господ је то учинио за мене«, говорила је, »у дане када ме је погледао и уклонио са мене срамоту међу људима.«

²⁶У шестом месецу Јелисаветине трудноће, Бог посла анђела Гаврила у галилејски град Назарет,

²⁷девојци по имену Марија. Она је била верена са човеком који се звао Јосиф, а био је из куће Давидове.

²⁸Гаврило уђе к њој и рече јој: »Здраво, ти која си стекла милост! Господ је с тобом!«

²⁹Она се узнемири због ових речи, размишљајући шта би овај поздрав могао да значи.

³⁰»Не бој се, Марија«, рече јој анђео, »јер си нашла милост код Бога.

³¹Ево, зачећеш и родити сина, и даћеш му име Исус.

³²Биће велик и зваће се Син Свевишњега. Господ Бог ће му дати престо његовог оца Давида

³³и он ће довека владати над Јаковљевим народом и његовом царству неће бити краја.«

³⁴Тада Марија упита анђела: »Како то може бити кад сам још девица[2]?«

³⁵»Свети Дух ће сићи на тебе«, одговори јој анђео, »и сенка силе Свевишњега ће пасти на тебе. Тако ће се то свето дете које ће се родити звати Син Божији.[3]

³⁶Ено и твоја рођака Јелисавета је зачела сина у својој старости, и она, коју зову нероткињом, већ је у шестом месецу.

³⁷Јер, Богу ништа није немогуће.«

³⁸»Служитељка сам Господња«, рече Марија. »Нека ми буде како си рекао.« И анђео оде од ње.

³⁹Тих дана Марија се спреми и пожури у горски крај, у један град у Јудеји,

⁴⁰и тамо уђе у Захаријину кућу, па поздрави Јелисавету.

⁴¹Када је Јелисавета чула Маријин поздрав, у утроби јој заигра дете и она се испуни Светим Духом,

⁴²па гласно узвикну: »Благословена си међу женама и благословено дете које ћеш родити!

⁴³Чиме сам заслужила[4] да мајка мога Господа долази к мени?

⁴⁴Чим је глас твога поздрава допро до мојих ушију, у мени је од радости заиграло дете.

⁴⁵И благо теби, јер си поверовала да ће се испунити оно што ти је Господ рекао.«

⁴⁶А Марија рече: »Моја душа велича Господа

⁴⁷и мој дух кличе у Богу, мом Спаситељу,

⁴⁸јер је видео понизност своје служитељке. Од сада ће ме сви нараштаји звати срећном,

⁴⁹јер је Силни за мене учинио велика дела. Његово име је свето

⁵⁰и он је из поколења у поколење милостив онима који га се боје.

⁵¹Силна је дела учинио својом десницом. Распршио је охоле и њихову уображеност,

⁵²владаре збацио с престола, а понизне узвисио.

⁵³Гладне је наситио добрима, а богате отпустио празних руку.

⁵⁴Дошао је да помогне своме слузи Израелу,

⁵⁵сетио се да буде милостив Аврааму и његовим потомцима довека, као што је и обећао нашим праоцима.«

⁵⁶И Марија остаде са Јелисаветом око три месеца, па се врати кући.

⁵⁷Када је дошло време да се Јелисавета породи, она роди сина.

⁵⁸А њени суседи и рођаци су чули да јој је Господ указао велику милост, па су се радовали с њом.

⁵⁹Осмога дана дођоше да обрежу дете и хтедоше да му, по оцу, надену име Захарија.

⁶⁰Али његова мајка рече: »Не, зваће се Јован.«

⁶¹»Нико од твојих рођака се тако не зове«, рекоше јој,

⁶²а онда знаковима упиташе његовог оца како би он желео да се дете зове.

⁶³Захарија затражи плочицу за писање и написа: »Име му је Јован.« И сви се зачудише.

⁶⁴Њему се сместа отворише уста и одвеза језик, па поче да говори славећи Бога,

⁶⁵а страх обузе све суседе. Људи су по целом јудејском горју говорили о свему томе

⁶⁶и ко год је то чуо, чудио се и питао: »Шта ли ће то бити од тога детета?« јер је Господња рука била с њим.

⁶⁷Његов отац Захарија се испуни Светим Духом, па је пророковао:

⁶⁸»Нека је благословен Господ, Бог Израелов, што је дошао да избави[5] свој народ

⁶⁹и што нам је подигао моћног Спаситеља[6] у кући свога слуге Давида,

⁷⁰као што је давно рекао кроз уста својих светих пророка

⁷¹да ће нас спасти од наших непријатеља и од руке свих који нас мрзе,

⁷²да ће се смиловати нашим праоцима и сетити се свога светог савеза,

⁷³заклетве којом се заклео нашем оцу Аврааму —

⁷⁴да ће нас избавити из руку непријатељâ и дати нам да му служимо без страха,

⁷⁵у светости и праведности пред њим свих дана нашега живота.

⁷⁶А ти ћеш се, дете, звати пророк Свевишњега, јер ћеш ићи пред Господом да му припремиш пут,

⁷⁷да обзнаниш његовом народу да је спасење у опроштењу њихових греха

⁷⁸због велике самилости нашега Бога којим ће нам доћи светлост са неба[7]

⁷⁹да засветли онима који живе у тами и у сенци смрти и усмери наше ноге на пут мира.«

⁸⁰Дечак је растао и јачао духом. Боравио је у пустињи све до дана када је јавно иступио пред Израел.