Read Библија: Савремени српски превод Еванђеље по Луки 2 Bible Online

Еванђеље по Луки 2 - Библија: Савремени српски превод bible

Еванђеље по Луки 2

¹У то време цар Август издаде наредбу да се попише становништво целог света[8].

²Био је то први попис извршен док је Квириније управљао Сиријом.

³Сви су ишли да се попишу, свако у свој град,

⁴па тако и Јосиф из града Назарета у Галилеји оде у Јудеју, у Давидов град Витлејем — јер је био из Давидове куће и лозе —

⁵да се упише са својом вереницом Маријом, која је била у другом стању.

⁶Док су били тамо, дође време да се Марија породи,

⁷и она роди свога сина првенца, па га пови у пелене и стави у јасле, јер за њих није било места у гостионици.

⁸А у том крају су боравили пастири и ноћу, под ведрим небом, чували стражу код својих стада.

⁹Њима се појави Господњи анђео и обасја их Господња слава, па се веома уплашише.

¹⁰»Не бојте се«, рече им анђео, »јер вам доносим радосну вест која ће веома обрадовати сав народ:

¹¹данас вам се у Давидовом граду родио Спаситељ — Христос Господ.

¹²А ово ће вам бити знак: наћи ћете дете повијено у пелене како лежи у јаслама.«

¹³Одједном се анђелу придружи мноштво небеске војске[9], хвалећи Бога и говорећи:

¹⁴»Слава Богу на висини, а на земљи мир људима који су по његовој вољи.«

¹⁵Када су анђели отишли од њих и вратили се на небо, пастири рекоше један другом: »Хајдемо у Витлејем да видимо то о чему нас је Господ обавестио.«

¹⁶Онда брзо одоше и нађоше Марију и Јосифа, и дете како лежи у јаслама.

¹⁷А када су то видели, испричаше шта им је речено о том детету.

¹⁸Сви који су то чули задивише се ономе што су им пастири испричали,

¹⁹а Марија је све то упамтила и стално о томе размишљала.

²⁰Пастири се вратише кући, славећи и хвалећи Бога, јер је оно што су чули и видели било баш онако како им је и речено.

²¹Осмога дана, када је било време да се дете обреже, дадоше му име Исус, како га је назвао анђео пре него што је био зачет.

²²Када су се завршили дани њиховог очишћења по Мојсијевом закону, Јосиф и Марија га однеше у Јерусалим да га покажу Господу

²³— као што пише у Господњем закону: »Нека се свако прворођено мушко одвоји за Господа«[10]

²⁴— и да принесу жртву — као што каже Господњи закон: »пар грлица или два голупчета«.

²⁵А у Јерусалиму је живео човек по имену Симеон. Био је то праведан и побожан човек и ишчекивао је Израелову утеху. На њему је био Свети Дух

²⁶и објавио му да неће умрети док не види Господњег Христа.

²⁷Подстакнут Духом, он оде у Храм, па кад су родитељи унели малог Исуса да за њега изврше оно што захтева законски обичај,

²⁸Симеон га узе на руке, благослови Бога и рече:

²⁹»Сада, Господару, отпушташ мене, свога слугу, у миру, као што си и обећао.

³⁰Јер, моје очи су виделе твоје спасење,

³¹које си припремио пред очима[11] свих народа —

³²светлост за просветљење незнабожаца[12] и на славу свога народа, Израела.«

³³А Исусови отац и мајка се зачудише ономе што је о њему речено.

³⁴Тада их Симеон благослови, па рече његовој мајци Марији: »Ово дете је одређено да обори и подигне многе у Израелу и да буде знак који ће бити оспораван,

³⁵да се разоткрију мисли многих. А мач ће пробости и твоју душу.«

³⁶Тамо је била и пророчица Ана кћи Фануилова, из Асировог племена. Била је веома стара — по венчању је с мужем живела седам година,

³⁷а као удовица до своје осамдесет четврте године. Није излазила из Храма, него је, постећи и молећи се, служила Богу и ноћу и дању.

³⁸Она им приђе баш у том часу, захвали Богу и поче да говори о детету свима који су ишчекивали избављење[13] Јерусалима.

³⁹Када су извршили све по Господњем закону, вратише се у Галилеју, у свој град Назарет.

⁴⁰А дете је расло, јачало и пунило се мудрошћу, и на њему је била Божија милост.

⁴¹Његови родитељи су сваке године за Празник Пасхе одлазили у Јерусалим.

⁴²Када је имао дванаест година, они, по обичају, одоше на празник.

⁴³По завршетку празника, када су се враћали кући, дечак Исус остаде у Јерусалиму, а његови родитељи то нису знали.

⁴⁴Мислећи да је међу осталим путницима, превалише дан хода. Онда га потражише међу родбином и познаницима,

⁴⁵па кад га не нађоше, вратише се у Јерусалим да га траже.

⁴⁶После три дана, нађоше га како седи међу учитељима у Храму, слуша их и пита.

⁴⁷А сви који су га слушали, дивили су се његовој памети и његовим одговорима.

⁴⁸Када су га родитељи угледали, запрепастише се, а мајка му рече: »Зашто си нам то учинио, сине? Твој отац и ја смо туговали док смо те тражили.«

⁴⁹А он им рече: »Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да морам да будем у дому свога Оца?«

⁵⁰Али они не разумеше шта им је рекао.

⁵¹Онда се с њима вратио у Назарет и био им послушан. А његова мајка је све то памтила.

⁵²Исус је напредовао у мудрости и зрелости и у милости код Бога и људи.