Read Библија: Савремени српски превод Еванђеље по Луки 20 Bible Online

Еванђеље по Луки 20 - Библија: Савремени српски превод bible

Еванђеље по Луки 20

¹Док је једног дана учио народ у Храму и проповедао еванђеље, приђоше му првосвештеници и учитељи закона са старешинама,

²па му рекоше: »Кажи нам, којом влашћу ово чиниш или ко ти је дао ту власт?«

³»И ја ћу вас нешто упитати«, одврати он. »Кажите ми:

⁴да ли је Јованово крштење било са неба или од људи?«

⁵А они почеше о томе да расправљају међу собом говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му нисте веровали?‘

⁶А ако кажемо: ‚Од људи‘, народ ће нас каменовати, јер је убеђен да је Јован био пророк.«

⁷Зато му одговорише: »Не знамо одакле је било.«

⁸Тада им Исус рече: »Онда ни ја вама нећу рећи којом влашћу ово чиним.«

⁹Исус затим поче народу да прича ову причу: »Један човек засадио виноград, изнајмио га неким виноградарима, па отпутовао на дуже време.

¹⁰У време бербе посла он једног слугу виноградарима да му дају део виноградских плодова. Али виноградари га претукоше и отераше празних руку.

¹¹Онда посла другог слугу, али и њега претукоше, извргоше руглу и отераше празних руку.

¹²Он посла и трећег, али и њега израњавише и избацише.

¹³»Тада власник винограда рече: ‚Шта да радим? Послаћу свог вољеног сина, можда ће њега поштовати.‘

¹⁴»Али, када су га виноградари угледали, почеше да расправљају међу собом говорећи: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.‘

¹⁵И избацише га из винограда и убише. »Шта ће им, дакле, урадити господар винограда?

¹⁶Доћи ће и побити те виноградаре, а виноград дати другима.« Када су људи то чули, рекоше: »Далеко било!«

¹⁷А Исус их погледа, па рече: »Шта онда значи оно што је записано: ‚Камен који градитељи одбацише постаде камен угаони?‘

¹⁸И ко год падне на тај камен, смрскаће се, а на кога он падне, здробиће га.«

¹⁹А учитељи закона и првосвештеници тражили су начин да га сместа ухвате, јер су знали да је ову причу испричао о њима. Али бојали су се народа.

²⁰Помно су на њега пазили и слали доушнике, који су се претварали да су искрени, како би га ухватили у речи и предали га намесниковој сили и власти.

²¹Ови су га испитивали, говорећи: »Учитељу, знамо да исправно говориш и учиш народ, и да не гледаш ко је ко, него да учиш Божијем путу у складу са истином.

²²Да ли је право да цару дајемо порез или није?«

²³Али Исус им, прозревши њихово лукавство, рече:

²⁴»Покажите ми динар. Чији лик и натпис носи?«

²⁵»Царев«, рекоше они. А он им рече: »Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божије.«

²⁶И они нису могли пред народом да га ухвате у речи, него заћуташе, задивљени његовим одговором.

²⁷Тада му приђоше неки садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе:

²⁸»Учитељу, Мојсије нам је написао да ако неком умре брат који има жену, а нема деце, онда његов брат треба да се ожени том женом и подигне потомство своме брату.

²⁹Била су тако седморица браће. Први се оженио и умро без деце.

³⁰Онда се други,

³¹па трећи брат оженио том женом. Тако су сва седморица умрла не оставивши деце.

³²На крају је умрла и жена.

³³Чија ће, дакле, о васкрсењу она бити жена, пошто је била удата за седморицу?«

³⁴Тада им Исус рече: »Људи овога света жене се и удају,

³⁵а они који су достојни да буду на оном свету и васкрсну из мртвих, неће се ни женити ни удавати.

³⁶И више не могу да умру, јер су као анђели. Они су Божија деца, пошто су деца васкрсења.

³⁷А да мртви васкрсавају, то је и Мојсије показао када у одломку о грму Господа зове Богом Авраамовим, Богом Исааковим и Богом Јаковљевим.

³⁸Бог није Бог мртвих, него живих, јер њему су сви живи.«

³⁹»Учитељу«, рекоше неки учитељи закона, »добро си рекао!«

⁴⁰И нико се више није усуђивао да га нешто пита.

⁴¹Тада им рече: »Како то да се говори да је Христос Давидов син?

⁴²Сам Давид каже у Књизи псалама: ‚Рече Господ моме Господу: седи ми здесна

⁴³док од твојих непријатеља не начиним подножје за твоје ноге.‘

⁴⁴Давид га, дакле, зове Господом. Како онда он може да му буде син?«

⁴⁵Док је сав народ слушао, он рече својим ученицима:

⁴⁶»Чувајте се учитељâ закона. Они радо иду у дугим огртачима и воле да их поздрављају на трговима, да имају прва седишта у синагогама и почасна места на гозбама.

⁴⁷Они прождиру удовичке куће и размећу се дугим молитвама. Такви ће бити најстроже кажњени.«