Read Библија: Савремени српски превод Еванђеље по Луки 23 Bible Online

Еванђеље по Луки 23 - Библија: Савремени српски превод bible

Еванђеље по Луки 23

¹Онда сви устадоше и одведоше Исуса Пилату,

²па почеше да га оптужују, говорећи: »Нашли смо овога како заводи наш народ и противи се плаћању пореза цару, а за себе говори да је Христос, цар.«

³Тада га Пилат упита: »Јеси ли ти цар Јудеја?« А Исус му одговори: »Тако је како кажеш.«

⁴Онда Пилат рече првосвештеницима и народу: »Не налазим никакву кривицу овом човеку.«

⁵Али они су наваљивали, говорећи: »Својим учењем подбуњује народ по целој Јудеји. Почео је у Галилеји и стигао чак овамо.«

⁶Када је Пилат то чуо, распита се да ли је тај човек Галилејац.

⁷Сазнавши да је под Иродовом надлежношћу, посла га Ироду, који је тих дана такође био у Јерусалиму.

⁸Када је Ирод угледао Исуса, веома се обрадова, јер је одавно желео да га сретне. Због онога што је чуо о Исусу, понадао се да ће од њега видети неко знамење.

⁹Обасипао га је питањима, али му Исус није одговарао.

¹⁰А тамо су стајали и првосвештеници и учитељи закона и жестоко га оптуживали.

¹¹Тада га Ирод и његови војници исмејаше и наругаше му се, па га обукоше у белу одећу и послаше назад Пилату.

¹²Тога дана се Ирод и Пилат спријатељише — пре тога су, наиме, били непријатељи.

¹³Пилат сазва првосвештенике, поглаваре и народ,

¹⁴па им рече: »Довели сте ми овог човека под оптужбом да подбуњује народ. Ја сам га пред вама испитао и нисам нашао да је крив за оно за шта га оптужујете.

¹⁵А није ни Ирод, јер нам га је послао назад. Као што видите, није учинио ништа што заслужује смрт.

¹⁶Зато ћу га казнити, па ослободити.«

¹⁷[55]

¹⁸Али они сви углас повикаше: »Овога узми, а ослободи нам Вараву!«

¹⁹Варава је био бачен у тамницу због побуне у граду и због убиства.

²⁰Пилат им се поново обрати, јер је желео да ослободи Исуса.

²¹Али они су викали: »Распни га! Распни га!«

²²Пилат им се обрати и трећи пут: »Па какво је зло учинио овај човек? Нисам му нашао никакву кривицу која би заслуживала смрт. Зато ћу га казнити, па ослободити.«

²³Али они су и даље веома гласно и упорно тражили да Исус буде распет. И њихови повици превагнуше,

²⁴па Пилат одлучи да удовољи њиховом захтеву.

²⁵Он ослободи онога који је био бачен у тамницу због побуне и убиства — онога кога су тражили — а Исуса предаде њима на милост и немилост.

²⁶Док су Исуса одводили, ухватише неког Симона из Кирине, који се враћао са поља, па ставише на њега крст, да га носи за Исусом.

²⁷А за Исусом је ишло силно мноштво народа и неке жене које су жалиле за њим и оплакивале га.

²⁸Исус се окрену према њима и рече: »Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него за собом и својом децом,

²⁹јер долази време када ће људи говорити: ‚Благо нероткињама и утробама које нису рађале и дојкама које нису дојиле.‘

³⁰Тада ће ‚говорити горама: »Падните на нас!« и брдима: »Покријте нас!«‘

³¹Јер, ако људи овако поступају са зеленим дрветом, шта ће тек учинити са сувим?«

³²А с њим су водили још двојицу, злочинце, да их погубе.

³³Када су стигли на место које се зове Лобања, распеше тамо њега и злочинце — једнога са његове десне, а другога са леве стране.

³⁴Тада Исус рече: »Оче, опрости им, јер не знају шта чине.«[56] А они разделише његову одећу бацањем коцке.

³⁵Народ је стајао и гледао, а поглавари су се ругали, говорећи: »Друге је спасао — нека спасе себе ако је Христос, Божији изабраник!«

³⁶А исмевали су га и војници. Прилазили су и нудили му сирће,

³⁷и говорили: »Ако си цар Јудеја, спаси се!«

³⁸Изнад њега је био натпис[57]: ОВО ЈЕ ЦАР ЈУДЕЈА.

³⁹А један од обешених злочинаца га је вређао, говорећи: »Зар ти ниси Христос? Спаси себе и нас!«

⁴⁰Али други изгрди овога, говорећи: »Зар се не бојиш Бога? Осуђен си на исту казну,

⁴¹али наша је праведна, јер добијамо оно што смо заслужили нашим делима. А овај није учинио ништа недолично.«

⁴²Онда рече: »Исусе, сети ме се кад стигнеш у своје царство.«

⁴³А Исус му рече: »Истину ти кажем: данас ћеш бити са мном у Рају.«

⁴⁴Било је већ око поднева[58] и тама настаде по целој земљи све до три сата[59],

⁴⁵јер се сунце помрачило. А завеса у Храму се расцепи надвоје.

⁴⁶Тада Исус повика из свега гласа: »Оче, у твоје руке дух свој предајем!« И када је то рекао, издахну.

⁴⁷Када је капетан видео шта се догодило, поче да слави Бога, говорећи: »Овај човек је заиста био праведник!«

⁴⁸Када је сав народ који се окупио да то гледа видео шта се догодило, разиђе се, ударајући се у груди.

⁴⁹А сви који су га познавали, и жене које су с њим дошле из Галилеје, стајали су подаље и све то посматрали.

⁵⁰Био је тамо и човек по имену Јосиф, честит и праведан човек, члан Већа[60],

⁵¹који се није слагао с њиховом одлуком и делом. Био је из јудејског града Ариматеје и ишчекивао је Божије царство.

⁵²Он оде к Пилату и затражи Исусово тело,

⁵³па га скиде са крста, пови у платно и положи у гроб усечен у стени, у којем још нико није био сахрањен.

⁵⁴Био је Дан припреме[61] и субота се примицала.

⁵⁵За њим пођоше жене које су дошле са Исусом из Галилеје и видеше гроб и како је тело у њега положено.

⁵⁶Онда се вратише и спремише мирисе и помасти. Али у суботу су се одмарале у складу са заповешћу.