Read Библија: Савремени српски превод Еванђеље по Луки 6 Bible Online

Еванђеље по Луки 6 - Библија: Савремени српски превод bible

Еванђеље по Луки 6

¹Када је Исус једне суботе пролазио кроз житна поља, његови ученици су кидали класове, трли их рукама и јели.

²Тада неки фарисеји рекоше: »Зашто чините оно што се не сме чинити у суботу?«

³»Зар нисте читали«, упита их Исус, »шта је Давид учинио кад су он и његови пратиоци огладнели?

⁴Ушао је у Божији дом, узео свете хлебове — које не сме да једе нико осим свештеникâ — јео и дао својим пратиоцима?«

⁵И још им рече: »Син човечији је господар суботе.«

⁶Једне друге суботе уђе у синагогу и поче да учи народ. А тамо је био и један човек са осушеном десном руком.

⁷Учитељи закона и фарисеји будно су пазили на Исуса да виде да ли ће да лечи у суботу, како би имали разлог да га оптуже.

⁸Он је знао шта мисле, па рече човеку са осушеном руком: »Дигни се и стани у средину.« И овај се диже и стаде.

⁹Тада им Исус рече: »Питам вас: да ли суботом сме да се чини добро или зло, да се живот спасе или убије?«

¹⁰Затим их све заокружи погледом, па рече човеку: »Испружи руку.« Овај тако учини и рука му оздрави.

¹¹А они се разгневише, па међу собом почеше да разговарају о томе шта да ураде са Исусом.

¹²Тих дана Исус оде на гору да се помоли, па проведе ноћ молећи се Богу.

¹³А када је свануло, позва своје ученике и изабра дванаесторицу, које назва и апостолима:

¹⁴Симона, кога је назвао и Петар, и његовог брата Андреју; Јакова и Јована; Филипа и Вартоломеја;

¹⁵Матеја и Тому; Јакова Алфејевог и Симона званог Зилот;

¹⁶Јуду Јаковљевог и Јуду Искариотског, који је постао издајник.

¹⁷Исус сиђе с њима и стаде на једно равно место. А тамо је било мноштво његових ученика и силан народ из целе Јудеје, из Јерусалима и тирског и сидонског приморја.

¹⁸Дошли су да га чују и да се излече од својих болести. А оздрављали су и они које су мучили нечисти духови.

¹⁹Сав народ је хтео да га дотакне, јер је из њега излазила сила и све их лечила.

²⁰Тада Исус погледа своје ученике и рече: »Благо вама који сте сиромашни, јер ваше је Божије царство.

²¹Благо вама који сада гладујете, јер ћете се наситити. Благо вама који сада плачете, јер ћете се смејати.

²²»Благо вама кад вас људи замрзе, кад вас изопште и вређају, и кад ваше име одбаце као зло — због Сина човечијега.

²³Радујте се тога дана и скачите од радости, јер је велика ваша награда на небу. Јер, њихови праоци су исто тако чинили пророцима.

²⁴Али тешко вама, богаташи, јер сте већ примили своју утеху.

²⁵Тешко вама који сте сада сити, јер ћете гладовати. Тешко вама који се сада смејете, јер ћете туговати и плакати.

²⁶Тешко вама кад сви људи о вама лепо говоре, јер су њихови праоци тако чинили лажним пророцима.«

²⁷»А вама који слушате кажем: волите своје непријатеље, чините добро онима који вас мрзе,

²⁸благосиљајте оне који вас проклињу, молите се за оне који вас злостављају.

²⁹Ако те неко удари по образу, окрени и други. Ако ти неко узме огртач, не спречавај га да ти узме и кошуљу.

³⁰Дај свакоме ко од тебе нешто затражи, и ако неко узме твоје, не тражи то назад.

³¹Како желите да људи чине вама, тако треба ви да чините њима.

³²»Ако волите оне који воле вас, какву похвалу заслужујете? Јер, и грешници воле оне који воле њих.

³³И ако чините добро онима који вама чине добро, какву похвалу заслужујете? То исто чине и грешници.

³⁴И ако позајмљујете онима за које се надате да ће вам вратити, какву похвалу заслужујете? И грешници позајмљују грешницима да им се исто врати.

³⁵»Него, волите своје непријатеље и чините им добро. И позајмљујте не очекујући ништа, и ваша награда биће велика и бићете синови Свевишњега Бога, јер је он благ према незахвалнима и злима.

³⁶Будите милосрдни као што је и ваш Отац милосрдан.«

³⁷»Не судите, па вам се неће судити. Не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте, и биће вам опроштено.

³⁸Дајте, и даће вам се. Сипаће вам у наручје добру меру, набијену, стресену и преобилну. Јер, каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити.«

³⁹А исприча им и ову причу: »Може ли слепи да води слепога? Зар неће обојица упасти у јаму?

⁴⁰Ниједан ученик није већи од свога учитеља — и потпуно научен, биће само као учитељ.

⁴¹»Зашто гледаш трун у оку свога брата, а не примећујеш брвно у своме оку?

⁴²Како можеш да кажеш своме брату: ‚Брате, дај да ти извадим трун из ока‘, кад не видиш брвно у свом? Лицемеру! Прво извади брвно из свога ока, па ћеш тек онда добро видети како да извадиш трун из ока свога брата.«

⁴³»Нема доброг дрвета које доноси рђав плод, ни рђавог дрвета које доноси добар плод.

⁴⁴Јер, свако дрво се познаје по свом плоду. Са трња се не беру смокве, ни грожђе са купине.

⁴⁵Добар човек из добре ризнице свога срца износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло, јер уста говоре оно чега је срце пуно.«

⁴⁶»Зашто ме зовете: ‚Господе, Господе‘, а не чините оно што вам говорим?

⁴⁷Показаћу вам коме је сличан сваки онај ко дође к мени, чује моје речи и извршава их:

⁴⁸сличан је човеку који зида кућу. Ископао је дубоко и поставио темељ на стени, па кад је наишла бујица, река навали на ту кућу, али није могла да је пољуља, јер је ова била добро сазидана.

⁴⁹»А ко чује и не извршава, сличан је човеку који је сазидао кућу на земљи, без темеља. Река навали на њу и кућа се одмах сруши, па од ње остаде само велика развалина.«