Read Библија: Савремени српски превод Еванђеље по Луки 7 Bible Online

Еванђеље по Луки 7 - Библија: Савремени српски превод bible

Еванђеље по Луки 7

¹Када је све ово изговорио пред народом, оде у Кафарнаум.

²А једном капетану је слуга кога је веома ценио био на смрт болестан.

³Када је чуо за Исуса, капетан посла јудејске старешине да га замоле да дође и излечи његовог слугу.

⁴Они дођоше к Исусу и усрдно га замолише, рекавши: »Заслужује да му то учиниш,

⁵јер воли наш народ, а и синагогу нам је подигао.«

⁶И Исус пође с њима. Када је већ био надомак куће, капетан посла своје пријатеље да му кажу: »Господару, не мучи се, јер нисам достојан да уђеш под мој кров.

⁷Зато ни себе нисам сматрао достојним да ти приђем. Него, само реци реч и мој слуга ће оздравити.

⁸Јер, ја сам човек подређен власти и имам под собом војнике, па кажем једном: ‚Иди!‘ и он оде, а другом: ‚Дођи!‘ и он дође. И свом слузи кажем: ‚Уради!‘ и он уради.«

⁹Када је то чуо, Исус му се задиви, па се окрену народу који је ишао за њим и рече: »Кажем вам: толику веру нисам нашао ни у Израелу.«

¹⁰А када су се послани вратили кући, нађоше слугу здрава.

¹¹Убрзо затим Исус оде у град који се зове Наин. Пратили су га ученици и силан народ.

¹²Када се приближио градској капији, управо су износили мртваца, јединца у мајке удовице. С њом је било и много народа из града.

¹³Када ју је Господ угледао, сажали се на њу, па јој рече: »Не плачи.«

¹⁴Онда приђе и дотаче сандук, а они који су га носили стадоше. Исус рече: »Младићу, теби говорим: устани.«

¹⁵И мртвац седе, па поче да говори, а Исус га предаде његовој мајци.

¹⁶Све обузе страх, па почеше да славе Бога, говорећи: »Велик пророк се појавио међу нама« и: »Бог је дошао да помогне свом народу.«

¹⁷И то се разгласи по целој Јудеји и околним крајевима.

¹⁸Јованови ученици јавише Јовану о свему овом, па он позва двојицу својих ученика

¹⁹и посла их Господу да га упитају: »Јеси ли ти Онај који треба да дође или да чекамо другога?«

²⁰Када су ови дошли к Исусу, рекоше: »Послао нас је Јован Крститељ да те упитамо: ‚Јеси ли ти Онај који треба да дође или да чекамо другога?‘«

²¹А баш у то време Исус је многе излечио од болести, мука и злих духова, и многим слепима вратио вид.

²²Зато им одговори: »Идите и испричајте Јовану о свему што сте овде видели и чули: слепи опет виде, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви васкрсавају, а сиромасима се проповеда еванђеље.

²³И благо оном ко се о мене не саблазни.«

²⁴Када су Јованови изасланици отишли, Исус поче народу да говори о Јовану: »Шта сте хтели да видите кад сте изашли у пустињу? Трску коју љуља ветар?

²⁵Не? Него, шта сте хтели да видите? Човека обученог у лепу[15] одећу? Не, они који носе лепу одећу и уживају у раскоши налазе се по палатама.

²⁶Шта сте, дакле, хтели да видите? Пророка? Да, кажем вам: и више него пророка!

²⁷То је онај за кога је записано: ‚Ево, шаљем свога гласника испред тебе, који ће пред тобом припремити пут.‘

²⁸Кажем вам: међу рођенима од жена нико није већи од Јована, а најмањи у Божијем царству већи је од њега.«

²⁹И сав народ који је слушао — чак и цариници — признао је Божију праведност крстивши се Јовановим крштењем.

³⁰Али фарисеји и познаваоци Закона, не крстивши се, одбацили су оно што је Бог хтео да учини за њих.

³¹»С чим да упоредим људе овог нараштаја? Чему су слични?

³²Слични су деци која седе на тргу и довикују једна другој: ‚Свирали смо вам, али не заиграсте. Нарицали смо, али не заплакасте.‘

³³Јован Крститељ је дошао и није ни јео хлеб ни пио вино, а ви кажете: ‚Опседнут је демоном.‘

³⁴Дошао је Син човечији, који једе и пије, а ви кажете: ‚Види изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника.‘

³⁵Али мудрост оправдавају сва њена деца.«

³⁶Један фарисеј позва Исуса да једе с њим, па он оде у његову кућу и леже за трпезу.

³⁷Када је једна жена, грешница из тога града, сазнала да је Исус за трпезом у фарисејевој кући, донесе алабастрену посуду мирисне помасти,

³⁸па стојећи иза Исуса, код његових ногу, плачући, поче да му кваси ноге сузама. Онда их обриса својом косом, па му је љубила ноге и мазала их помашћу.

³⁹Када је то видео фарисеј који га је позвао, рече у себи: »Да је овај човек пророк, знао би ко је и каква је ова жена која га дотиче — да је грешница.«

⁴⁰»Симоне«, рече му Исус, »имам нешто да ти кажем.« »Кажи«, одврати овај.

⁴¹»Двојица су била дужна једном зајмодавцу«, рече Исус. »Један је дуговао пет стотина динара[16], а други педесет.

⁴²Али, како нису имали да врате, зајмодавац опрости обојици. Који од њих ће га више волети?«

⁴³Симон одговори: »Онај, мислим, коме је више опростио.« »Тачно си просудио«, рече му Исус.

⁴⁴Онда се окрену према жени, па упита Симона: »Видиш ли ову жену? Кад сам дошао у твоју кућу, ти ми ниси дао воде да оперем ноге, а она је сузама облила моје ноге и обрисала их косом.

⁴⁵Ниси ме поздравио пољупцем, а она, откад сам ушао, не престаје да ми љуби ноге.

⁴⁶Ниси ми помазао главу уљем, а она ми је ноге помазала мирисном помашћу.

⁴⁷Зато ти кажем: опроштени су јој многи греси, јер је показала велику љубав. А коме је мало опроштено, мало и воли.«

⁴⁸Онда рече жени: »Опраштају ти се греси.«

⁴⁹Тада они који су с њим били за трпезом рекоше међу собом: »Ко је овај што и грехе опрашта?«

⁵⁰А Исус рече жени: »Твоја вера те је спасла. Иди у миру.«