Read Библија: Савремени српски превод Еванђеље по Луки 8 Bible Online

Еванђеље по Луки 8 - Библија: Савремени српски превод bible

Еванђеље по Луки 8

¹После тога Исус поче да обилази градове и села, проповедајући и објављујући еванђеље о Божијем царству. С њим су била и Дванаесторица

²и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија звана Магдалина, из које је изашло седам демона,

³Јована, жена Иродовог домоуправитеља Хузе, Сусана и многе друге. Ове жене су им помагале својом имовином.

⁴Док се силан народ окупљао и људи долазили из разних градова, Исус им исприча ову причу:

⁵»Изашао сејач да посеје семе. И док је сејао, мало семена паде поред пута, и би изгажено и птице га позобаше.

⁶Друго паде на камен, па кад је изникло, осуши се, јер није имало влаге.

⁷Треће семе паде у трње, па трње израсте с њим и угуши га.

⁸А четврто семе паде на добро тле и изникну и донесе стострук плод.« Када је то изговорио, повика: »Ко има уши да чује, нека чује!«

⁹Ученици га тада упиташе шта значи та прича.

¹⁰А он им рече: »Вама је дато да сазнате тајне Божијег царства, а осталима говорим у причама, да ‚иако гледају, не виде, и иако слушају, не разумеју.‘«

¹¹»А ово је значење приче: семе је Божија реч.

¹²Оно које је пало поред пута су они којима, кад чују, долази ђаво и отима Реч из срца, да не поверују и не спасу се.

¹³Оно на камену су они који, кад чују, с радошћу прихвате Реч, али немају корена. Неко време верују, али отпадају у време искушења.

¹⁴Оно које је пало у трње су они који чују, али заокупљени животним бригама, богатством и уживањима, бивају угушени, па не донесу зрео плод.

¹⁵А оно на добром тлу су људи доброг и племенитог срца, који чују Реч, задржавају је и истрајношћу доносе плод.«

¹⁶»Нико не пали светиљку да би је сакрио под посуду или ставио под постељу, него је ставља на свећњак, да они који улазе виде светлост.

¹⁷Јер, нема ништа скривено што се неће открити и ништа тајно што се неће сазнати и изаћи на видело.

¹⁸Зато пазите како слушате. Јер, ко има, даће му се још, а ко нема, одузеће му се и оно што мисли да има.«

¹⁹Исусова мајка и браћа дођоше к њему, али нису могли да му приђу од народа.

²⁰Зато му јавише: »Твоја мајка и браћа стоје напољу и желе да те виде.«

²¹А он им одговори: »Моја мајка и браћа су они који слушају Божију реч и извршавају је.«

²²Једног дана Исус са својим ученицима уђе у чамац, па им рече: »Пређимо на другу страну језера.« И испловише.

²³Док су пловили, Исус заспа, а олујни ветар захвати језеро и чамац поче да се пуни водом, па се нађоше у опасности.

²⁴Тада му ученици приђоше и пробудише га, говорећи: »Учитељу! Учитељу! Изгибосмо!« А он устаде, запрети ветру и узбурканим таласима, и они утихнуше и све се умири.

²⁵»Где вам је вера?« упита он ученике. А они, уплашени и зачуђени, почеше да питају један другог: »Ко је овај што заповеда и ветру и води, и они му се покоравају?«

²⁶Потом допловише у герасински[17] крај, који лежи преко пута Галилеје.

²⁷Када је Исус изашао на обалу, приђе му један човек из града. Био је опседнут демонима, па дуго није облачио одећу ни живео у кући, него у гробовима.

²⁸Угледавши Исуса, повика, паде пред њега и снажним гласом рече: »Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Бога Свевишњега? Молим те, немој да ме мучиш!«

²⁹Јер, Исус је заповедио нечистом духу да изађе из тог човека, кога је често обузимао, па су га везивали ланцима, окивали му ноге и чували га. Али он је кидао окове, а демон га је гонио у пустињу.

³⁰»Како се зовеш?« упита га Исус. А он рече: »Легион«, јер су у њега били ушли многи демони.

³¹Ови почеше да преклињу Исуса да им не заповеди да иду у Бездан.

³²А на брду је пасло велико крдо свиња и демони га замолише да им допусти да уђу у свиње, и он им допусти.

³³Демони изађоше из човека и уђоше у свиње, а крдо се низ стрмину сјури у језеро и подави се.

³⁴Када су видели шта се догодило, свињари побегоше и то испричаше у граду и по селима,

³⁵па људи изађоше да виде шта се догодило. Када су дошли к Исусу и нашли човека из кога су изашли демони како седи код Исусових ногу, обучен и при здравој памети, уплашише се.

³⁶А када су им очевици испричали како је опседнути човек спасен,

³⁷сав народ герасинског краја замоли Исуса да оде од њих, јер их је обузео силан страх. Тако он уђе у чамац и врати се.

³⁸А човек из кога су изашли демони замоли га да иде с њим, али Исус га отпусти, говорећи:

³⁹»Врати се својој кући и испричај колико је Бог за тебе учинио.« И човек оде, причајући људима по целом граду колико је Исус за њега учинио.

⁴⁰Када се Исус вратио, дочека га народ, јер су га сви очекивали.

⁴¹Тада дође човек по имену Јаир, старешина синагоге, и паде му пред ноге, преклињући га да дође његовој кући,

⁴²јер је његова једина кћи, која је имала око дванаест година, била на самрти. Док је Исус ишао, народ се гурао око њега.

⁴³А тамо је била и једна жена која је дванаест година патила од крварења[18] и нико није могао да је излечи.

⁴⁴Она приђе Исусу с леђа, дотаче скут његовог огртача и њено крварење одмах престаде.

⁴⁵А Исус упита: »Ко ме је дотакао?« Пошто сви рекоше да нису, Петар рече: »Учитељу, народ се натискује и гура те.«

⁴⁶Али Исус рече: »Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је из мене изашла сила.«

⁴⁷Када је жена видела да није остала непримећена, дрхтећи приђе и паде пред њим ничице, па пред свим народом рече зашто га је дотакла и како је одмах била излечена.

⁴⁸»Кћери«, рече јој Исус, »твоја вера те је излечила. Иди у миру.«

⁴⁹Док је он то говорио, дође један из дома старешине синагоге и рече: »Кћи ти је умрла. Немој више да мучиш учитеља.«

⁵⁰А Исус је то чуо, па му рече: »Не бој се. Само веруј и она ће бити спасена.«

⁵¹Када је стигао до куће, ником не даде да уђе с њим осим Петру, Јовану, Јакову и оцу и мајци детета.

⁵²А сви су плакали и туговали за њом. »Не плачите«, рече им Исус, »јер она није умрла, него само спава.«

⁵³Али они су му се подсмевали, јер су знали да је умрла.

⁵⁴Исус је узе за руку и викну: »Дете, устани!«

⁵⁵Дух јој се поврати, па она одмах устаде, а Исус нареди да јој дају да једе.

⁵⁶Њени родитељи се запрепастише, а Исус им нареди да ником не причају шта се догодило.