Read Библија: Савремени српски превод 5. Мојсијева 1 Bible Online

5. Мојсијева 1 - Библија: Савремени српски превод bible

5. Мојсијева 1

¹Ово су речи које је Мојсије упутио свем Израелу у пустињи на источној страни реке Јордан, то јест у Арави, преко пута Суфа, између Парана и Тофела, Лавана, Хацерота и Дизахава.

²Од горе Хорев до Кадеш-Барнее има једанаест дана хода путем преко горског краја Сеира.

³Првог дана једанаестог месеца четрдесете године, Мојсије објави Израелцима све што му је ГОСПОД за њих заповедио.

⁴Било је то након што је поразио Сихона, цара Аморејаца, који је владао у Хешбону, и Ога, цара Башана, који је владао у Аштароту и Едреју.

⁵На источној страни реке Јордан, у Моаву, Мојсије поче да образлаже Божији закон. Он рече:

⁶ГОСПОД, наш Бог, рекао нам је на гори Хорев: »Довољно дуго сте боравили на овој гори.

⁷Спремите се, па крените на пут. Идите у горски крај Аморејаца и све суседне крајеве: у Араву, у Горје, у Шефелу, у Негев и на морску обалу — у земљу Ханаанаца и у Либан, све до велике реке, реке Еуфрат.

⁸Ево, дајем вам ту земљу. Идите и запоседните ту земљу за коју се ГОСПОД заклео да ће је дати вашим праоцима Аврааму, Исааку и Јакову и њиховим потомцима.«

⁹У то време сам вам рекао: »Не могу сâм да се бринем о вама.

¹⁰ГОСПОД, ваш Бог, толико вас је умножио да вас данас има колико и звезда на небу.

¹¹Нека вас ГОСПОД, Бог ваших праотаца, умножи још хиљаду пута и нека вас благослови као што је обећао.

¹²Али како ја сâм да носим ваше муке, ваша бремена и ваше спорове?

¹³Зато из сваког племена изаберите мудре, проницљиве и искусне људе, а ја ћу вам их поставити за вође.«

¹⁴Одговорили сте ми: »Твој предлог је добар.«

¹⁵Тако сам узео истакнуте људе из ваших племена, људе мудре и искусне, па вам их поставио за вође — за заповеднике над хиљадама, стотинама, педесетинама и десетинама и за племенске надгледнике.

¹⁶Тада сам заповедио тим вашим судијама: »Саслушајте своју сабраћу која се споре и судите правично, било да је спор између Израелаца, или између једног од њих и неког дошљака.

¹⁷Не будите пристрасни у суђењу. Саслушајте малог као и великог. Никога се не плашите, јер суд припада Богу. Сваки случај који вам буде сувише тежак, изнесите мени, па ћу га ја размотрити.«

¹⁸Тако сам вам у то време заповедио све што треба да чините.

¹⁹Потом смо, као што нам је ГОСПОД, наш Бог, заповедио, кренули са горе Хорев и пошли ка горском крају Аморејаца, кроз сву ону огромну и страшну пустињу коју сте видели, и стигли у Кадеш-Барнеу.

²⁰Тада сам вам рекао: »Стигли сте у горски крај Аморејаца, који нам ГОСПОД, наш Бог, даје.

²¹Ево, ГОСПОД, ваш Бог, даје вам ову земљу. Идите и запоседните је као што је рекао ГОСПОД, Бог ваших праотаца. Не бојте се и не обесхрабрујте се.«

²²Онда сте сви ви дошли к мени и рекли: »Пошаљимо испред себе људе да извиде земљу и да нас известе којим путем да идемо и у које ћемо градове доћи.«

²³Тај предлог ми се свидео, па сам између вас изабрао дванаест људи, по једног из сваког племена.

²⁴Они су се спремили и отишли у горски крај, стигли до кланца Ешкола и извидели га.

²⁵Набрали су плодова те земље, донели нам их и известили нас: »Добра је земља коју нам даје ГОСПОД, наш Бог.«

²⁶Али ви нисте хтели да идете у ту земљу, него сте се побунили против заповести ГОСПОДА, свога Бога.

²⁷Гунђали сте у својим шаторима и говорили: »ГОСПОД нас мрзи. Зато нас је извео из Египта да нас преда у руке Аморејцима, да нас затру.

²⁸Куда да идемо? Наша сабраћа су нас обесхрабрила рекавши: ‚Народ је снажнији и вишег раста од нас. Градови су велики, са зидинама до неба. Чак смо тамо видели и Анаковце.‘«

²⁹А ја сам вам рекао: »Не тресите се од страха, не бојте их се.

³⁰ГОСПОД, ваш Бог, који иде пред вама, бориће се за вас као што је наочиглед вама чинио у Египту

³¹и у пустињи, где сте видели како је, као што отац носи свога сина, ГОСПОД, ваш Бог, носио вас целим путем који сте прешли док нисте стигли до овог места.«

³²Упркос томе, нисте веровали ГОСПОДУ, своме Богу,

³³Ономе који је, док сте путовали, ишао пред вама — ноћу у огњу, а дању у облаку — да вам тражи место за табор и показује вам пут којим треба да идете.

³⁴Када је ГОСПОД чуо шта сте рекли, разгневио се и заклео:

³⁵»Ни један једини човек из овог злог нараштаја неће видети добру земљу за коју сам се заклео да ћу је дати вашим праоцима

³⁶осим Калева сина Јефунеовог — он ће је видети. Њему и његовим потомцима даћу земљу којом је газио, јер је свим срцем ишао за ГОСПОДОМ.«

³⁷Због вас се ГОСПОД разгневио и на мене, па ми је рекао: »Ни ти нећеш ући у њу.

³⁸Али ући ће твој помоћник Исус Навин. Бодри га, јер ће он повести Израел да запоседне земљу.

³⁹И ваша нејач, за коју рекосте да ће постати плен — ваша деца која још не разликују добро и зло — и они ће ући у ову земљу. Њима ћу је дати и они ће је запосести.

⁴⁰А ви се окрените и пођите у пустињу путем према Црвеном мору.«

⁴¹Тада сте ви одвратили: »Згрешили смо против ГОСПОДА. Ићи ћемо горе и борићемо се као што нам је ГОСПОД, наш Бог, заповедио.« И сваки од вас је припасао оружје, мислећи да је лако отићи у онај горски крај.

⁴²Тада ми је ГОСПОД рекао: »Кажи им: ‚Не идите горе да се борите, јер ја нећу бити с вама и ваши непријатељи ће вас поразити.‘«

⁴³Ја сам вам то и рекао, али нисте послушали. Побунили сте се против ГОСПОДЊЕ заповести и у својој бахатости отишли према горском крају.

⁴⁴Аморејци који су живели у горском крају изашли су на вас, па су вас гонили као рој пчела и тукли вас од Сеира све до Хорме.

⁴⁵Када сте се вратили, плакали сте пред ГОСПОДОМ, али ГОСПОД се није обазирао на вашу кукњаву и није хтео да вас слуша.

⁴⁶Тако сте дуго остали у Кадешу.