Read Библија: Савремени српски превод 5. Мојсијева 32 Bible Online

5. Мојсијева 32 - Библија: Савремени српски превод bible

5. Мојсијева 32

¹Слушајте, небеса, а ја ћу говорити, чуј, земљо, речи мојих уста.

²Нека моје учење капље као киша, нека моје речи падају као роса, као кишица на нежно биље, као пљусак на младу траву.

³Објављиваћу Име ГОСПОДЊЕ, а ви величајте Бога нашега.

⁴Он је Стена, дела су му савршена, праведни су сви његови путеви. Он је Бог веран и неправду не чини. Он је праведан и правичан.

⁵Али они су се искварили; на своју срамоту нису му више деца, нараштај изопачени и препредени.

⁶Зар тако узвраћаш ГОСПОДУ, народе неразумни и немудри? Зар он није твој Отац, твој Створитељ, који те начинио и саздао?

⁷Сети се прадавних дана, погледај давнашња поколења. Упитај свога оца, и он ће ти испричати, своје старешине, и они ће ти одговорити.

⁸Када је Свевишњи народима делио њихово наследство, када је размештао потомке Адамове, одредио је народима међе у складу са бројем синова Божијих[28].

⁹А ГОСПОДЊИ је део његов народ, Јаков је његов посед.

¹⁰Нашао га је у земљи пустињској, у пустари голој, где звери завијају. Обгрлио га је и гајио, чувао га као зеницу свога ока

¹¹као орао што бди над својим гнездом, над орлићима својим лебди, крила шири да их ухвати и однесе на својим перима.

¹²ГОСПОД га је сам водио — туђег бога није било с њим.

¹³Учинио је да по висовима земље јаше и хранио га пољским плодовима, меда му давао из стене и уља из кремене литице,

¹⁴кравље урде и млека овчијег и козјег, лоја јагњећег и јарећег, најбоље овнове башанске, јарце и најсочнија зрна пшенице. Пенушаву крв грожђа си пио.

¹⁵Јешурун[29] се угојио, па се узритао; угојио се, утовио се и усалио. Оставио је Бога, који га је начинио, и одбацио Стену, свога Спаситеља.

¹⁶Чинили су га љубоморним туђим боговима, гневили га гнусним идолима.

¹⁷Демонима су приносили жртве, а не Богу, боговима које нису познавали, боговима који се недавно појавише, боговима којих се ваши праоци нису бојали.

¹⁸Занемарио си Стену која те донела на свет, заборавио Бога који те родио.

¹⁹ГОСПОД то виде и одбаци их, јер су га његови синови и кћери разгневили.

²⁰»Сакрићу своје лице од њих«, рече, »и видећу шта ће од њих настати. Јер, они су нараштај изопачен, деца која немају верности.

²¹Учинише ме љубоморним оним што није бог, разгневише ме својим ништавним идолима. Зато ћу ја њих учинити љубоморнима народом који то није, разгневити их народом неразумним.

²²Јер, од мога гнева огањ се запалио који гори до дубина Шеола; прождреће земљу и њене усеве и запалити темеље планина.

²³»Несрећу за несрећом слаћу на њих; своје стреле на њих ћу потрошити.

²⁴Од глади ће умирати; изједаће их огњица и смртоносна пошаст. Послаћу на њих очњаке звери, отров гуја које по прашини гмижу.

²⁵Напољу ће им мач затирати децу, а унутра ће владати ужас. Гинуће момци и девојке, одојчад и старци седокоси.

²⁶Рекох да ћу их расејати и избрисати спомен на њих међу људима.

²⁷Али нисам хтео да ме непријатељ разгневи, да душмани њихови не схвате погрешно, па кажу: ‚Ми смо победили! Није ГОСПОД све ово учинио!‘«

²⁸Они су народ без памети, нема у њима разборитости.

²⁹Да су мудри, разумели би ово, увидели шта ће им се десити.

³⁰Како може један да гони хиљаду или двојица десет хиљада да нагнају у бекство ако их њихова стена није продала, ако их ГОСПОД није изручио?

³¹Али њихова стена није као наша Стена — то чак и наши непријатељи признају.

³²Лоза им потиче од лозе содомске и са поља гоморских; грожђе им је пуно отрова, гроздови пуни горчине,

³³вино им змијски отров, кобрин отров смртоносни.

³⁴Зар нисам ово чувао запечаћено у мојим спремиштима?

³⁵Моја је освета, ја ћу узвратити. У своје време нога ће им се оклизнути; близу је дан њихове пропасти, њихов усуд брзо им се примиче.

³⁶Јер, ГОСПОД ће оправдати свој народ и сажалити се на своје слуге када види да им је ишчилела снага и да нико, ни роб ни слободњак, није остао.

³⁷Рећи ће: »Где су сада њихови богови, стена у којој су тражили уточиште,

³⁸богови који су јели лој њихових жртава и пили вино њихових леваница? Нека они устану да вам помогну! Нека вас они заклоне!

³⁹»Видите сада да једино ја сам Бог и да нема другог бога уз мене. Ја усмрћујем и ја оживљавам, ја рањавам и ја исцељујем. Из моје руке нема избављења.

⁴⁰Дижем своју руку ка небу и заклињем се: Тако ми мога живота вечног,

⁴¹када наоштрим свој мач блистави и узмем правду у своје руке, осветићу се својим душманима и узвратити онима који ме мрзе.

⁴²Своје стреле напојићу крвљу и мој мач најешће се меса: крвљу побијених и заробљених, глава предводникâ непријатељевих.

⁴³»Веселите се, народи, с његовим народом, јер он ће осветити крв својих слугу. Осветиће се својим душманима и очистити своју земљу и народ.«

⁴⁴Тада Мојсије дође са Хошеом сином Навиним[30] и изговори народу све речи ове песме.

⁴⁵Када је Мојсије изговорио све ово целом Израелу,

⁴⁶рече им: »Усадите у срце све што сам вам данас свечано објавио, да бисте својој деци могли да заповедите да помно извршавају све речи овог Закона.

⁴⁷Јер, оне за вас нису само празне речи — оне су ваш живот. По њима ћете дуго живети у земљи у коју идете преко реке Јордан да је запоседнете.«

⁴⁸Тог истог дана ГОСПОД рече Мојсију:

⁴⁹»Попни се на гору Нево у горју Аварим у Моаву, преко пута Јерихона, па погледај Ханаан, земљу коју дајем у посед Израелцима.

⁵⁰Тамо ћеш умрети, на гори на коју ћеш се попети, баш као што је и твој брат Аарон умро на гори Хор.

⁵¹То је зато што сте ме обојица изневерили пред Израелцима код водâ Мерива-Кадеша у пустињи Цин и зато што ме међу Израелцима нисте показали као светог.

⁵²Ту земљу ћеш видети издалека, али нећеш ући у њу, у земљу коју дајем Израелцима.«