Read Библија: Савремени српски превод Еванђеље по Јовану 11 Bible Online

Еванђеље по Јовану 11 - Библија: Савремени српски превод bible

Еванђеље по Јовану 11

¹Неки Лазар из Витаније, села Марије и њене сестре Марте, био је болестан.

²(Марија, чији је брат био болестан, била је она која је Господа помазала мирисном помашћу и обрисала му ноге својом косом.)

³Стога сестре поручише Исусу: »Господе, ево болестан је онај кога волиш.«

⁴Када је Исус то чуо, рече: »Ова болест није на смрт, него на Божију славу, да се по њој прослави Син Божији.«

⁵А Исус је волео Марту и њену сестру и Лазара.

⁶Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остаде још два дана тамо где се налазио,

⁷па тек онда рече својим ученицима: »Хајдемо опет у Јудеју.«

⁸»Раби«, рекоше му ученици, »тек што су Јудеји покушали да те каменују, а ти опет идеш онамо!«

⁹»Зар дан нема дванаест сати?« одговори им Исус. »Ко хода дању, не спотиче се, јер види светлост овога света.

¹⁰Али, ко хода ноћу, спотиче се, јер у себи нема светлости.«

¹¹То рече, а онда додаде: »Наш пријатељ Лазар је заспао, а ја идем да га пробудим.«

¹²»Господе«, рекоше му ученици, »ако спава, оздравиће.«

¹³Али Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да говори о природном сну.

¹⁴Тада им Исус отворено рече: »Лазар је умро,

¹⁵и због вас ми је драго што нисам био тамо, да поверујете. Него, хајдемо к њему.«

¹⁶Тада Тома звани Близанац рече осталим ученицима: »Хајдемо и ми, да погинемо с њим.«

¹⁷Када је Исус стигао, сазна да је Лазар у гробу већ четири дана.

¹⁸А Витанија је од Јерусалима удаљена свега неких петнаест стадија[36],

¹⁹па су многи Јудеји дошли к Марти и Марији да их теше због њиховог брата.

²⁰Када је Марта чула да Исус долази, пође му у сусрет, а Марија остаде код куће.

²¹»Господе«, рече Марта Исусу, »да си био овде, мој брат не би умро.

²²Али ја и сад знам да ће ти Бог дати што год га замолиш.«

²³»Твој брат ће васкрснути«, рече јој Исус.

²⁴А Марта му рече: »Знам да ће васкрснути о васкрсењу Последњега дана.«

²⁵»Ја сам васкрсење и живот«, рече јој Исус. »Ко у мене верује, ако и умре, живеће,

²⁶и ко год живи и верује у мене, неће умрети довека. Верујеш ли то?«

²⁷А она му рече: »Да, Господе! Верујем да си ти Христос, Син Божији, који долази на свет.«

²⁸Када је то рекла, оде и позва своју сестру Марију на страну, па јој рече: »Учитељ је овде и зове те.«

²⁹А ова, чим је то чула, брзо устаде и оде к њему.

³⁰Исус још није био ушао у село, него је још био тамо где га је срела Марта.

³¹Када су Јудеји који су били с њом у кући и тешили је видели да је Марија брзо устала и отишла, пођоше за њом, мислећи да иде на гроб да тамо плаче.

³²Марија стиже онамо где је био Исус и угледа га, па му паде пред ноге и рече: »Господе, да си био овде, мој брат не би умро.«

³³Када је видео како плаче и како плачу Јудеји који су дошли с њом, Исус се дубоко потресе у души и узруја,

³⁴па упита: »Где сте га положили?« »Господе«, рекоше му, »дођи и види.«

³⁵А Исус заплака.

³⁶Тада Јудеји рекоше: »Гле колико га је волео!«

³⁷Али неки од њих рекоше: »Зар он, који је слепоме отворио очи, није могао да учини да овај не умре?«

³⁸Исус се опет дубоко потресе у себи, па оде до гроба. Била је то пећина на коју је био наваљан камен.

³⁹Исус рече: »Одмакните камен.« »Господе«, одврати покојникова сестра Марта, »он заудара, већ му је четврти дан.«

⁴⁰»Зар ти нисам рекао да ћеш видети Божију славу ако будеш веровала?« упита је Исус.

⁴¹Тада одмакнуше камен, а Исус подиже поглед, па рече: »Оче, хвала ти што си ме услишио.

⁴²Знао сам да ме увек услишаваш, али ово рекох ради народа који овде стоји, да поверују да си ме ти послао.«

⁴³Када је то изговорио, повика из свега гласа: »Лазаре, изађи!«

⁴⁴И мртвац изађе, руку и ногу обавијених завојима, а лица повезаног убрусом. А Исус им рече: »Скините то с њега и пустите га да иде.«

⁴⁵Многи Јудеји који су били дошли к Марији и видели шта је учинио повероваше у њега.

⁴⁶Али неки од њих одоше фарисејима и испричаше им шта је Исус учинио.

⁴⁷Тада првосвештеници и фарисеји сазваше Синедрион, па рекоше: »Шта да радимо? Тај човек чини многа знамења.

⁴⁸Ако га пустимо да тако чини, сви ће поверовати у њега, и доћи ће Римљани и одузети нам ово место[37] и народ.«

⁴⁹А један од њих — Кајафа, који је те године био првосвештеник — рече им: »Ништа ви не знате

⁵⁰и не схватате да је за ваше добро да један човек умре за народ радије него да цео народ пропадне.«

⁵¹Он то не рече сам од себе, него, пошто је те године био првосвештеник, пророкова да ће Исус умрети за народ.

⁵²И не само за народ него и да би сабрао расејану Божију децу.

⁵³Тако тога дана одлучише да га убију.

⁵⁴Исус се стога више није отворено кретао међу Јудејима, него оде оданде у крај близу пустиње, у град који се звао Ефрем, па је тамо боравио са својим ученицима.

⁵⁵Приближавала се јудејска Пасха и многи Јудеји из унутрашњости дођоше у Јерусалим пре Пасхе да се очисте.

⁵⁶Тражили су Исуса и, стојећи у Храму, питали један другог: »Шта мислите? Зар неће доћи на празник?«

⁵⁷А првосвештеници и фарисеји издадоше наредбу да, ко сазна где је Исус, то пријави, па да Исуса ухвате.