Read Библија: Савремени српски превод Еванђеље по Јовану 12 Bible Online

Еванђеље по Јовану 12 - Библија: Савремени српски превод bible

Еванђеље по Јовану 12

¹Шест дана пре Пасхе, Исус оде у Витанију, где је био Лазар, кога је васкрсао из мртвих.

²Тамо му спремише вечеру. Марта је служила, а Лазар је био међу онима који су с њим лежали за трпезом.

³Тада Марија узе литру[38] скупоцене мирисне помасти од чистог нарда, помаза Исусове ноге и обриса их својом косом. И кућа се испуни мирисом помасти.

⁴А Јуда Искариотски, један од Исусових ученика — који ће га касније издати — рече:

⁵»Зашто се ова помаст није продала за триста динара[39] и то поделило сиромасима?«

⁶Он то не рече зато што му је било стало до сиромаха, него зато што је био крадљивац: код њега је била кеса с новцем, па је узимао оно што се у њу стављало.

⁷Тада Исус рече: »Пусти је, нека то сачува за дан моје сахране.

⁸Сиромахе ћете увек имати са собом, али мене нећете увек имати.«

⁹Силно мноштво Јудеја сазна да је Исус у Витанији, па одоше онамо, не само због Исуса него и због Лазара, кога је Исус васкрсао из мртвих.

¹⁰А првосвештеници одлучише да убију и Лазара,

¹¹јер су због њега многи Јудеји одлазили к Исусу и веровали у њега.

¹²Сутрадан силан народ који је дошао на празник, пошто је чуо да Исус долази у Јерусалим,

¹³узе палмове гране и изађе му у сусрет, вичући: »‚Хосана!‘ ‚Благословен онај који долази у име Господа!‘ Благословен Цар Израелов!«

¹⁴А Исус нађе магаре и узјаха га, као што је записано:

¹⁵»Не бој се, Кћери сионска! Ево твој цар долази јашући на младунчету магаричином.«

¹⁶Његови ученици то нису испрва разумели, али када је Исус био прослављен, сетише се да је то било написано о њему и да су му то учинили.

¹⁷Народ који је био с Исусом када је позвао Лазара из гроба и васкрсао га из мртвих, сведочио је о томе.

¹⁸Зато му силан народ и пође у сусрет, јер су чули да је управо он учинио то знамење.

¹⁹А фарисеји су међу собом говорили: »Видите да се ништа не може. Ено цео свет оде за њим!«

²⁰Међу онима који су дошли да се поклоне Богу на празник било је и Грка.

²¹Они дођоше к Филипу, који је био из Витсаиде у Галилеји, и замолише га, говорећи: »Господару, хтели бисмо да видимо Исуса.«

²²Филип оде и то рече Андреји, па Андреја и Филип одоше и то рекоше Исусу.

²³»Дошао је час да се Син човечији прослави«, рече им Исус.

²⁴»Истину вам кажем: ако пшенично зрно не падне на земљу и не умре, остаје само. А ако умре, доноси обилан род.

²⁵Ко воли свој живот, изгубиће га, а ко мрзи свој живот на овоме свету, сачуваће га за вечни живот.

²⁶Ко ми служи, иде за мном, и где сам ја, тамо ће бити и мој служитељ. Мој Отац ће указати част оном ко ми служи.

²⁷»Душа ми је сада узнемирена, и шта да кажем? Оче, спаси ме од овог часа? Не, јер зато сам и дошао до овог часа.

²⁸Оче, прослави своје име.« Тада се са неба зачу глас: »Прославио сам и опет ћу прославити!«

²⁹Народ који је тамо стајао и слушао рече да је загрмело.

³⁰Други рекоше: »Анђео му је говорио.« А Исус им рече: »Овај глас се није чуо ради мене, него ради вас.

³¹Сада је суђење овоме свету. Сада ће владар овога света бити избачен напоље.

³²А ја — када будем подигнут са земље — све ћу људе привући к себи.«

³³То рече да означи каквом смрћу ће умрети.

³⁴Тада му народ рече: »Чули смо из Закона да Христос остаје довека. Како онда говориш да Син човечији треба да буде подигнут? Ко је тај Син човечији?«

³⁵»Светлост ће још само кратко бити међу вама«, рече им Исус. »Ходајте док имате светлост, да вас не обузме тама. Јер, ко хода у тами, не зна куда иде.

³⁶Док имате светлост, верујте у светлост, да будете синови светлости.« Када је то изговорио, оде и сакри се од њих.

³⁷Иако је Исус сва знамења учинио пред њима, они му не повероваше,

³⁸да се испуне речи пророка Исаије, који је рекао: »Господе, ко је поверовао нашој поруци и коме се открила рука Господња?«,

³⁹Зато нису могли да поверују, јер је још Исаија рекао:

⁴⁰»Заслепио им је очи и отврднуо срце, да очима не виде и срцем не разумеју, и не обрате се, да их излечим.«

⁴¹Исаија је то рекао, јер је видео Исусову славу и говорио о њему.

⁴²Ипак, многи поглавари су веровали у њега, али то нису признавали због фарисеја, да не би били изопштени из синагоге.

⁴³Јер, више су волели људску славу од Божије.

⁴⁴»Ко у мене верује, не верује у мене, него у Онога који ме је послао«, повика Исус.

⁴⁵»И ко мене гледа, гледа Онога који ме је послао.

⁴⁶Ја — Светлост — дошао сам на свет да нико ко у мене верује не остане у тами.

⁴⁷Ко слуша моје речи, а не држи их се, ја му не судим. Јер, нисам дошао да свету судим, него да свет спасем.

⁴⁸Ко ме одбацује и не прихвата моје речи, има свога судију: Реч коју сам изрекао — она ће му судити Последњега дана.

⁴⁹Јер, ја нисам говорио сам од себе, него ми је сâм Отац, који ме је послао, заповедио шта да кажем и шта да говорим.

⁵⁰А ја знам да је његова заповест вечни живот. То, дакле, што говорим, говорим онако како ми је рекао Отац.«