Read Библија: Савремени српски превод Дела апостолска 13 Bible Online

Дела апостолска 13 - Библија: Савремени српски превод bible

Дела апостолска 13

¹У антиохијској цркви су пророци и учитељи били Варнава, Симеон звани Нигер, Лукије Киринац, Манаин, који је одрастао са тетрархом Иродом, и Савле.

²Док су једном славили Господа и постили, Свети Дух рече: »Одвојте ми Варнаву и Савла за дело за које сам их позвао.«

³Они онда, пошто су постили и помолили се, положише руке на њих и отпустише их.

⁴А они, послани од Светога Духа, одоше у Селевкију, па оданде отпловише на Кипар.

⁵Када су стигли у Саламину, објављивали су Божију реч у јудејским синагогама, а Јован им је био помоћник.

⁶Обиђоше цело острво све до Пафа, где наиђоше на неког врача и лажног пророка, Јудејина по имену Варисус.

⁷Он је био са проконзулом Сергијем Павлом, разборитим човеком, који позва к себи Варнаву и Савла и затражи да чује Божију реч.

⁸Али њима се супротстави врач Елима — тако се, наиме, преводи његово име — настојећи да проконзула одврати од вере.

⁹Тада га Савле, кога зову и Павле, испуњен Светим Духом, продорно погледа и рече:

¹⁰»Пун си сваког лукавства и подвале, ђавољи сине, непријатељу сваке праведности! Нећеш ли престати да искривљујеш праве путеве Господње?

¹¹Сада је, ево, Господња рука на теби: ослепећеш и неко време нећеш видети сунца.« И одмах магла и тама падоше на њега, па он поче да главиња, тражећи ко би га повео за руку.

¹²Када је проконзул видео шта се догодило, поверова, задивљен Господњим учењем.

¹³Павле са својим сапутницима отплови из Пафа и стиже у Пергу у Памфилији. Тамо се од њих одвоји Јован и врати се у Јерусалим,

¹⁴а они из Перге кренуше даље. Када су стигли у Антиохију Писидијску, у суботу уђоше у синагогу и седоше.

¹⁵После читања Закона и Пророка, старешине синагоге им поручише: »Браћо, ако имате реч утехе за народ, говорите.«

¹⁶Тада Павле устаде, махну руком и рече: »Израелци и ви који се бојите Бога, чујте.

¹⁷Бог овог народа, Израела, изабрао је наше праоце и подигао наш народ за време њиховог боравка у Египту, па га испруженом руком извео из њега.

¹⁸Неких четрдесет година подносио их је у пустињи,

¹⁹па је у Ханаану затро седам народа, а њихову земљу дао Израелцима у наследство. Све се то одиграло током неких четири стотине педесет година.

²⁰»После тога им је дао судије, све до пророка Самуила,

²¹када су затражили цара. Тада им је Бог дао Саула сина Кисовог, човека из Венијаминовог племена. Он је владао четрдесет година.

²²Када је њега уклонио, за цара им је поставио Давида, за кога је посведочио: ‚Нашао сам Давида сина Јесејевог, човека по мом срцу. Он ће учинити све што ја хоћу.‘

²³»Бог је од његових потомака, у складу с обећањем, подигао Израелу Спаситеља — Исуса.

²⁴Пре него што је он дошао, Јован је целом израелском народу проповедао покајничко крштење.

²⁵Када је Јован завршавао своје дело[23], рекао је: ‚Ја нисам онај за кога ме сматрате. Али, ево, за мном долази онај коме ја нисам достојан ни обућу на ногама да развежем.‘

²⁶»Браћо, децо Авраамова и ви који се бојите Бога, нама је упућена ова Реч спасења.

²⁷Јер, становници Јерусалима и њихови поглавари нису препознали Исуса, него су, осудивши га, испунили речи пророкâ које се читају сваке суботе.

²⁸Иако нису нашли никакву кривицу која заслужује смрт, затражили су од Пилата да га погуби.

²⁹Када су извршили све што је о њему написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб.

³⁰Али Бог га је васкрсао из мртвих

³¹и он се много дана показивао онима који су с њим дошли из Галилеје у Јерусалим, а који су сада његови сведоци пред народом.

³²Ми вам објављујемо еванђеље: обећање које је Бог дао нашим праоцима

³³испунио је нама, њиховој деци, васкрснувши Исуса, као што пише у другом псалму: ‚Ти си мој Син, данас те родих.‘

³⁴А да га је васкрсао из мртвих, да никад не иструне, рекао је овако: ‚Даћу вам поуздане благослове обећане Давиду.‘

³⁵Тако и на другом месту каже: ‚Нећеш дати да твој Светац иструне.‘

³⁶Јер, пошто је Давид у свом нараштају послужио Божијем циљу, умро је и био сахрањен крај својих праотаца, и иструнуо је.

³⁷Али Онај кога је Бог васкрсао, није иструнуо.

³⁸Стога, браћо, треба да знате да вам се кроз Исуса објављује опроштење грехâ. И од свега у чему нисте могли да се оправдате Мојсијевим законом,

³⁹Исусом се оправдава свако ко верује.

⁴⁰Пазите, дакле, да вас не снађе оно што је речено у Пророцима:

⁴¹‚Гледајте, подругљивци, чудите се и нестаните, јер у ваше дане учинићу дело, дело у које не бисте поверовали да вам га неко исприча.‘«

⁴²Када су Павле и Варнава излазили, замолише их да им и наредне суботе о томе говоре.

⁴³Пошто се скуп разишао, многи Јудеји и побожни прозелити пођоше за Павлом и Варнавом, који су разговарали с њима и подстицали их да истрају у Божијој милости.

⁴⁴Наредне суботе готово цео град се окупи да чује Господњу реч.

⁴⁵Када су Јудеји видели толики народ, испунише се завишћу, па су увредама противречили Павлу.

⁴⁶А Павле и Варнава смело рекоше: »Требало је да Господња реч буде прво вама објављена. Али, пошто је ви одбацујете и себе не сматрате достојнима вечнога живота, сада се окрећемо незнабошцима.

⁴⁷Јер, овако нам је Господ заповедио: »‚Учинио сам те светлошћу за незнабошце, да спасење пронесеш до крајева земље.‘«

⁴⁸Када су незнабошци то чули, почеше да се радују и да славе Господњу реч. И они који су били одређени за вечни живот, повероваше,

⁴⁹а Господња реч се прошири по целом том крају.

⁵⁰Тада Јудеји подјарише побожне жене угледних људи и градских поглавара, па почеше да гоне Павла и Варнаву и протераше их из свога краја.

⁵¹Њих двојица отресоше прашину са својих ногу против њих, па одоше у Иконијум.

⁵²А ученици се испунише радошћу и Светим Духом.