Read Библија: Савремени српски превод Дела апостолска 2 Bible Online

Дела апостолска 2 - Библија: Савремени српски превод bible

Дела апостолска 2

¹Када је дошао дан Педесетнице, сви су били заједно на једном месту.

²Одједном са неба дође хук, као када дува силан ветар, и испуни сву кућу у којој су седели.

³Они угледаше нешто слично пламеним језицима, који се разделише, па се по један постави на сваког од њих.

⁴И сви се испунише Светим Духом и почеше да говоре другим језицима како им је Дух давао да говоре.

⁵А у Јерусалиму су боравили побожни Јудеји из сваког народа под небом.

⁶Када се зачуо хук, народ се окупи, збуњен, јер је сваки од њих чуо апостоле како говоре његовим језиком.

⁷Дивили су се и чудили, говорећи: »Зар нису сви ови који говоре Галилејци?

⁸Па како их онда сваки од нас чује на језику свог родног краја[4]?

⁹Парћани, Међани и Еламци, становници Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Азије,

¹⁰Фригије, Памфилије, Египта и делова Либије око Кирине, дошљаци из Рима,

¹¹Јудеји и прозелити, Крићани и Арапи — чујемо их како на нашим матерњим језицима објављују велика Божија дела!«

¹²И сви су, задивљени и збуњени, питали један другог: »Шта ово значи?«

¹³А други су се подсмевали, говорећи: »Слатког вина су се напили.«

¹⁴Тада иступи Петар са Једанаесторицом, подиже глас и рече им: »Јудеји, и сви ви који боравите у Јерусалиму, саслушајте моје речи. Ово знајте:

¹⁵Ови људи нису пијани, као што ви мислите, јер тек је девет сати ујутро[5].

¹⁶Него, ово је оно о чему је говорио пророк Јоил:

¹⁷‚У последње дане, каже Бог, излићу свога Духа на све људе, и ваши синови и кћери ће пророковати, и ваши младићи имаће виђења, и ваши старци ће сањати снове.

¹⁸А и на своје слуге и слушкиње излићу тих дана свога Духа, и они ће пророковати.

¹⁹Показаћу чуда горе на небу и знамења доле на земљи, крв, огањ и стубове дима.

²⁰Сунце ће се претворити у таму, а месец у крв пре него што дође велики и славни Дан Господњи.

²¹И свако ко призове име Господње, биће спасен.‘

²²»Израелци, чујте ове речи: Исуса Назарећанина — човека кога вам је Бог потврдио делима силе, чудима и знамењима која је, као што и сами знате, преко њега учинио међу вама —

²³њега сте ви, када вам је у складу са чврстом Божијом одлуком и предзнањем био предат, убили рукама безаконикâ приковавши га на крст.

²⁴Али, Бог га је васкрсао, ослободивши га смртних мука, јер је било немогуће да га смрт задржи.

²⁵Давид, наиме, каже за њега: ‚Стално сам гледао Господа пред собом; јер ми је здесна, нећу се пољуљати.

²⁶Зато ми је срце весело и језик кличе од радости; чак ће ми и тело почивати у нади,

²⁷јер ми душу нећеш оставити у Подземљу ни дозволити да Светац твој иструне.

²⁸Показао си ми путеве живота, лицем својим радошћу ћеш ме испунити.‘

²⁹»Браћо, могу вам сасвим поуздано рећи да је патријарх Давид умро и био сахрањен, и да је његов гроб међу нама до дана данашњег.

³⁰Али, пошто је био пророк и знао да му је Бог уз заклетву обећао да ће једнога од његових потомака поставити на његов престо,

³¹гледајући унапред, рече о Христовом васкрсењу: ‚није остављен у Подземљу нити му је тело иструнуло.‘

³²Бог је овог Исуса васкрсао, а сви ми смо томе сведоци.

³³Пошто је уздигнут Богу здесна, од Оца је примио обећаног Светога Духа и излио ово што сада гледате и слушате.

³⁴Јер, Давид се није попео на небеса, него сâм каже: ‚Рече Господ моме Господу: седи ми здесна

³⁵док од твојих непријатеља не начиним подножје за твоје ноге.‘

³⁶»Нека стога цео израелски народ поуздано зна да је овог Исуса, кога сте ви распели, Бог учинио и Господом и Христом.«

³⁷Када су то чули, потресени у срцу рекоше Петру и осталим апостолима: »Шта да радимо, браћо?«

³⁸А Петар им рече: »Покајте се и нека се сваки од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих греха, и примићете дар Светога Духа.

³⁹Јер, то обећање је за вас и за вашу децу и за све који су далеко, које наш Господ Бог позове к себи.«

⁴⁰И још их је многим другим речима опомињао[6] и преклињао их говорећи: »Спасите се од овог исквареног нараштаја.«

⁴¹Тада се крстише они који су прихватили његове речи. Тако им је тога дана било придодато око три хиљаде душа.

⁴²Они се посветише апостолском учењу, заједништву, ломљењу хлеба и молитвама.

⁴³Страх обузе сваку душу, а апостоли су чинили многа чуда и знамења.

⁴⁴А сви који су поверовали били су заједно и имали све заједничко.

⁴⁵Продавали су своја добра и имовину и делили свима, како је коме било потребно.

⁴⁶Сваког дана су се истрајно и једнодушно окупљали у Храму. По кућама су ломили хлеб и заједно јели радосног и искреног срца.

⁴⁷Хвалили су Бога и уживали наклоност целог народа, а Господ им је сваког дана придодавао оне који су се спасавали.