Read Библија: Савремени српски превод Дела апостолска 20 Bible Online

Дела апостолска 20 - Библија: Савремени српски превод bible

Дела апостолска 20

¹Када се метеж смирио, Павле посла по ученике, па се, охрабривши их, опрости од њих и отпутова у Македонију.

²Пошто је прошао кроз ту област и многим речима охрабрио људе, стиже у Грчку,

³где остаде три месеца. А Јудеји сковаше заверу против њега баш кад је хтео да отплови за Сирију, па он одлучи да се врати кроз Македонију.

⁴Пратили су га Сопатер син Пиров из Верије, Аристарх и Секунд из Солуна, Гај из Дерве и Тимотеј, Тихик и Трофим из Азије.

⁵Они одоше напред, па су нас чекали у Троади.

⁶Из Филипа испловисмо после Празника бесквасног хлеба и пет дана касније придружисмо им се у Троади, где остадосмо седам дана.

⁷Првога дана седмице окуписмо се да ломимо хлеб, а Павле им је говорио. И пошто је намеравао да наредног дана отпутује, продужи да говори све до поноћи.

⁸У соби на спрату где смо се окупили било је много светиљки.

⁹А младић по имену Евтих седео је на прозору. Пошто је Павле дуго говорио, он утону у дубок сан. Када га је сан сасвим савладао, он паде са трећег спрата, а када га дигоше, већ је био мртав.

¹⁰Павле сиђе, баци се на њега, обгрли га и рече: »Не узнемиравајте се, душа је још у њему.«

¹¹Потом се врати горе, изломи хлеб и обедова. И још им је дуго, до зоре, говорио, па отпутова.

¹²А младића одведоше кући жива, неизмерно утешени.

¹³Ми пођосмо напред, на лађу, и отпловисмо за Асос, одакле је требало да повеземо Павла. Тако је, наиме, он одредио пошто је хтео да иде сам, пешице.

¹⁴Када се састао с нама у Асосу, повезосмо га и стигосмо у Митилину.

¹⁵Оданде испловисмо сутрадан и стигосмо надомак Хиоса. Наредног дана препловисмо до Самоса, а дан касније пристадосмо у Милиту.

¹⁶Павле је, наиме, био одлучио да заобиђе Ефес, да се не би задржао у Азији, пошто је журио да, ако буде могуће, стигне у Јерусалим до Педесетнице.

¹⁷Из Милита посла у Ефес по старешине цркве,

¹⁸а када су они стигли, рече им: »Ви знате како сам се понашао све време док сам био с вама, од првог дана кад сам стигао у Азију.

¹⁹Служио сам Господу са свом понизношћу и у сузама и искушењима која су ме снашла због јудејских завера.

²⁰Нисам пропустио да вам објавим све што је за вас корисно и да вас учим јавно и по кућама.

²¹Опомињао сам Јудеје и Грке да се окрену Богу и да верују у нашега Господа Исуса.

²²»Сада, ево, окован Духом, идем у Јерусалим, а шта ће ме тамо снаћи, не знам.

²³Само знам да ме у сваком граду Свети Дух опомиње и говори да ме чекају окови и невоље.

²⁴Али није ми нимало стало до живота, само да завршим своју трку и службу коју сам примио од Господа Исуса — да сведочим за еванђеље о Божијој милости.

²⁵»Сада, ево, знам да ми више никад ниједан од вас, међу којима сам боравио[31] проповедајући Царство, неће видети лице.

²⁶Зато вам на данашњи дан изјављујем да нисам крив ни за чију смрт[32],

²⁷јер нисам пропустио да вам објавим сву Божију вољу.

²⁸Пазите на себе и на цело стадо којем вас је Свети Дух поставио за надгледнике[33]. Напасајте Божију цркву, коју је он стекао својом крвљу.

²⁹Знам да ће се после мог одласка међу вас увући крвожедни вуци, који неће штедети стадо.

³⁰Чак ће се и међу вама самима наћи људи који ће искривљавати истину да би за собом повукли ученике.

³¹Стога будно пазите! Сетите се да три године, ни ноћу ни дању, нисам престајао да, са сузама, уразумљујем свакога од вас.

³²»Сада вас поверавам Богу и Речи његове милости, која је у стању да вас изгради и да вам дâ наследство међу свима који су освештани.

³³Нисам жудео ни за чијим сребром, златом или одећом.

³⁴И сами знате да су ове моје руке служиле мојим потребама и потребама оних који су били са мном.

³⁵Свиме што сам чинио показао сам вам да тако — мукотрпним радом — треба помагати слабима, сећајући се речи које је изрекао Господ Исус: ‚Већа је срећа давати него примати.‘«

³⁶И, када је то рекао, клекну и са свима њима се помоли.

³⁷Тада сви бризнуше у плач, па се бацише Павлу у загрљај и изљубише га.

³⁸Највише их је заболело оно када је рекао да му више никад неће видети лице. Онда га отпратише на лађу.