Read Библија: Савремени српски превод Дела апостолска 21 Bible Online

Дела апостолска 21 - Библија: Савремени српски превод bible

Дела апостолска 21

¹Када смо се опростили од њих, отпловисмо, и пловећи право, стигосмо на Кос, а сутрадан на Родос, па оданде у Патару.

²Тамо нађосмо лађу која иде до Феникије, па се укрцасмо и отпловисмо.

³Пошто смо угледали Кипар, остависмо га слева, па одједрисмо ка Сирији. Пристадосмо у Тиру, јер је лађа тамо требало да искрца терет.

⁴Тамо нађосмо ученике, па с њима остадосмо седам дана. А они су, кроз Духа, говорили Павлу да не иде у Јерусалим.

⁵Када су истекли ти дани, одосмо оданде и настависмо путовање, а они нас сви, са женама и децом, испратише до изван града. На обали клекнусмо и помолисмо се.

⁶Када смо се опростили једни од других, ми се укрцасмо на лађу, а они се вратише кући.

⁷Из Тира настависмо пловидбу и пристадосмо у Птолемаиди. Тамо поздрависмо браћу, па један дан остадосмо код њих.

⁸Сутрадан отпутовасмо и стигосмо у Кесарију, где уђосмо у кућу Филипа Еванђелисте, једног од Седморице, и остадосмо код њега.

⁹А он је имао четири неудате кћери, које су пророковале.

¹⁰Пошто смо тамо провели неколико дана, из Јудеје стиже неки пророк по имену Агав.

¹¹Он нам приђе, узе Павлов појас, па веза себи ноге и руке и рече: »Ово говори Свети Дух: ‚Овако ће Јудеји у Јерусалиму везати човека чији је ово појас и предати га незнабошцима у руке.‘«

¹²Када смо то чули, почесмо и ми и мештани да преклињемо Павла да не иде у Јерусалим.

¹³Тада Павле рече: »Шта то радите? Плачете и цепате ми срце. За име Господа Исуса ја сам спреман не само да будем везан него и да умрем у Јерусалиму.«

¹⁴Пошто није дао да га наговоримо, одустадосмо, рекавши: »Нека буде како Господ хоће.«

¹⁵После тога[34] се спремисмо и одосмо у Јерусалим.

¹⁶А с нама су пошли и неки ученици из Кесарије, па нас поведоше Кипранину Мнасону, једном од првих ученика, да будемо његови гости.

¹⁷Када смо стигли у Јерусалим, браћа нас топло примише.

¹⁸Сутрадан Павле пође с нама Јакову, где су биле присутне и све старешине.

¹⁹Он их поздрави и потанко им исприча шта је, његовом службом, Бог учинио међу незнабошцима.

²⁰Када су они то чули, почеше да славе Бога, па рекоше Павлу: »Видиш ли, брате, колико хиљада Јудеја има који су поверовали и сви се они ревносно држе Закона?

²¹А о теби су обавештени да све Јудеје који су међу незнабошцима учиш да одбаце Мојсија, говорећи им да не обрезују своју децу и да не живе по обичајима.

²²Дакле, шта да се ради? Они ће свакако чути да си дошао,

²³па зато уради како ти кажемо. Код нас су четворица која су се заветовала.

²⁴Узми их, изврши обред очишћења заједно с њима и плати за њих, да могу да обрију главу. Тада ће сви знати да није истина оно што су чули о теби, него да се и ти покораваш Закону.

²⁵А што се тиче назнабожаца који су поверовали, њима смо послали нашу одлуку да треба да се уздржавају од жртвованог идолима, од крви, од меса удављених животиња и од блуда.«

²⁶Сутрадан Павле узе оне људе, па заједно с њима изврши обред очишћења. Онда уђе у Храм да објави када ће истећи дани очишћења и када ће бити принете жртве за сваког од њих.

²⁷Када је тих седам дана већ готово прошло, видеше га у Храму неки Јудеји из Азије, па узбунише сав народ и зграбише га.

²⁸»Израелци, помагајте!« повикаше. »Ово је онај који свуда све људе учи против нашег народа, нашег закона и овог места! Чак је и Грке увео у Храм и оскврнавио ово свето место!«

²⁹Пре тога су, наиме, видели Трофима Ефесца с њим у граду, па су мислили да га је Павле и у Храм увео.

³⁰Цео град се ускомеша и народ се стрча са свих страна. Павла зграбише, па га извукоше из Храма. А врата се истог часа затворише.

³¹Док су они покушавали да га убију, стиже глас до главног заповедника чете да је цео Јерусалим у пометњи.

³²Он одмах узе војнике и капетане, па се стрча до њих, а они, кад видеше заповедника и војнике, престадоше да ударају Павла.

³³Заповедник приђе Павлу, ухвати га и нареди да га вежу са два ланца, па поче да се распитује ко је он и шта је учинио.

³⁴А из гомиле су једни викали једно, а други друго. Пошто због метежа није могао ништа поуздано да утврди, заповедник нареди да Павла одведу у касарну.

³⁵Када је Павле стигао до степеништа, народ је толико насртао да су војници морали да га понесу.

³⁶Силан народ је, наиме, ишао за њим и викао: »Погуби га!«

³⁷Када је требало да га уведу у касарну, Павле упита заповедника: »Да ли смем нешто да ти кажем?« А овај рече: »Зар знаш грчки?

³⁸Онда ти ниси онај Египћанин који је пре неколико дана дигао буну и у пустињу повео четири хиљаде сикарија?«

³⁹»Ја сам Јудејин из Тарса у Киликији«, рече Павле, »грађанин знаменитог града. Молим те, дозволи ми да се обратим народу.«

⁴⁰Када му је заповедник дозволио, Павле стаде на степениште и махну руком народу, па настаде тајац. Он онда проговори на хебрејском језику и рече: