Read Библија: Савремени српски превод Дела апостолска 28 Bible Online

Дела апостолска 28 - Библија: Савремени српски превод bible

Дела апостолска 28

¹Када смо се тако спасли, сазнасмо да се острво зове Малта.

²Домороци нам исказаше необичну љубазност. Наложише ватру и све нас примише, јер је почела киша и било је хладно.

³Павле накупи нарамак грана, али, док га је стављао на ватру, због врелине изађе змија и припи му се уз руку.

⁴Када су домороци видели како му змија виси са руке, рекоше један другом: »Мора да је овај човек убица. Спасао се од мора, али Правда му не дâ да живи.«

⁵Али Павле отресе животињу у ватру и ништа му није било.

⁶А они су очекивали да ће да отекне или да ће одједном да падне мртав. Када су, после дугог чекања, видели да му се ништа необично није десило, променише мишљење, па почеше да говоре да је бог.

⁷А у близини се налазило имање поглавара острва, који се звао Публије. Он нас прими у свој дом и три дана нас је љубазно гостио.

⁸А Публијев отац је лежао, јер су га мучиле грозница и срдобоља. Павле уђе код њега, помоли се, па положи руке на њега и излечи га.

⁹После тога почеше да долазе и други болесни са острва, и беху излечени.

¹⁰Због тога нам указаше многе почасти, а кад смо одлазили, снабдеше нас оним што нам је било потребно.

¹¹Отпловили смо три месеца касније на једној александријској лађи која је презимила на острву, а заштитни знак су јој били Диоскури[41].

¹²Стигосмо у Сиракузу, где остадосмо три дана.

¹³Оданде испловисмо и стигосмо у Регијум. Сутрадан задува јужни ветар, па за два дана стигосмо у Путеоле.

¹⁴Тамо нађосмо браћу, која нас замолише да код њих останемо седам дана. Тако стигосмо и у Рим.

¹⁵Тамошња браћа сазнаше за наш долазак, па нам изађоше у сусрет све до Апијевог Трга и Три Крчме. Када их је Павле угледао, захвали Богу и охрабри се.

¹⁶Када смо ушли у Рим, Павлу допустише да станује одвојено, са једним војником који га је чувао.

¹⁷После три дана, Павле позва истакнуте Јудеје, па, када су се окупили, рече им: »Браћо, иако нисам учинио ништа против нашег народа ни против обичаја наших праотаца, у Јерусалиму ме окованог предадоше Римљанима.

¹⁸Они ме испиташе и хтедоше да ме ослободе, јер нисам био крив ни за шта што заслужује смрт.

¹⁹Али Јудеји се успротивише, па сам био приморан да уложим призив цару — али не да бих изнео неку оптужбу против свог народа.

²⁰То је разлог што сам вас замолио да дођете да разговарам с вама, јер сам због Израелове наде окован овим ланцем.«

²¹»Нисмо о теби примили никакво писмо из Јудеје«, рекоше му они, »и нико од браће која стижу оданде није о теби јавио или рекао нешто лоше.

²²Али, волели бисмо да од тебе чујемо шта мислиш, јер знамо да се против ове секте свуда говори.«

²³Тако одредише један дан, па још више њих дође к њему у стан. Он им је излагао и сведочио о Божијем царству и од јутра до вечери их из Мојсијевог закона и Пророкâ уверавао у све што се односи на Исуса.

²⁴Његове речи уверише неке, али други не повероваше.

²⁵Тако несложни међу собом, почеше да се разилазе када је Павле рекао: »Како је добро Свети Дух рекао када је преко пророка Исаије говорио о вашим праоцима:

²⁶»‚Иди овом народу и реци: Слушаћете и слушати, али нећете разумети; гледаћете и гледати, али нећете видети.

²⁷Јер, отврднуло је срце овог народа, ушима једва чују и очи су затворили. Иначе би очима видели, ушима чули, срцем разумели и обратили се, и ја их излечио.‘

²⁸»Треба, дакле, да знате да је ово Божије спасење послано незнабошцима — они ће чути.«

³⁰Павле је две пуне године остао у свом унајмљеном стану. Тамо је примао све који су му долазили

³¹и смело и несметано проповедао Божије царство и учио их о Господу Исусу Христу.