Read Библија: Савремени српски превод Дела апостолска 4 Bible Online

Дела апостолска 4 - Библија: Савремени српски превод bible

Дела апостолска 4

¹Док су они још говорили народу, приђоше им свештеници, заповедник храмске страже и садукеји.

²Били су озлојеђени што они уче народ и што у Исусу објављују васкрсење из мртвих,

³па их ухватише и ставише у тамницу до следећег дана, јер је већ било вече.

⁴Али многи од оних који су чули Реч повероваше, па се број мушкараца повећа на око пет хиљада.

⁵Сутрадан се у Јерусалиму састадоше поглавари, старешине и учитељи закона,

⁶првосвештеник Ана, Кајафа, Јован, Александар и остали из првосвештеничке породице.

⁷Они изведоше апостоле пред себе, па почеше да их испитују: »Којом силом или којим именом сте ово учинили?«

⁸Тада им Петар, испуњен Светим Духом, рече: »Поглавари и старешине народа!

⁹Ако смо данас позвани на одговорност због доброг дела учињеног болесном човеку, чиме је он излечен,

¹⁰онда знајте сви ви и цео израелски народ: овај стоји пред вама здрав захваљујући имену Исуса Христа Назарећанина, кога сте ви распели, а кога је Бог подигао из мртвих.

¹¹Он је »‚камен који сте ви градитељи одбацили, који постаде камен угаони.‘

¹²И нема спасења ни у ком другом, јер људима није дато ниједно друго име под небом којим треба да се спасемо.«

¹³Када су видели Петрову и Јованову смелост и када су схватили да су то необразовани и обични људи, зачудише се. Знали су да су они били с Исусом,

¹⁴али како су видели излеченог човека где стоји с њима, нису могли ништа да им приговоре.

¹⁵Зато им наредише да изађу из Синедриона, па почеше међу собом да се договарају,

¹⁶говорећи: »Шта да радимо с овим људима? Јер, сви који живе у Јерусалиму знају да су они учинили очигледно знамење, и ми га не можемо порећи.

¹⁷Али, да се ово даље не разгласи у народу, запретимо им да више ником не говоре у то име.«

¹⁸Онда их позваше, па им наредише да више ништа не говоре или уче у Исусово име.

¹⁹Али Петар и Јован им одговорише: »Сами просудите да ли је пред Богом право да слушамо вас пре него Бога?

²⁰Ми не можемо да не говоримо о оном што смо видели и чули.«

²¹А они им још једном запретише, па их ослободише. Нису могли да одлуче како да их казне пошто је сав народ славио Бога због оног што се догодило.

²²Јер, човек који је био чудесно излечен имао је више од четрдесет година.

²³Ослобођени, Петар и Јован одоше својима и известише их о свему што су им рекли првосвештеници и старешине.

²⁴Када су ови то чули, једнодушно зазваше Бога и рекоше: »Господару, ти који си створио небо, земљу и море, и све што је у њима,

²⁵рекао си Светим Духом кроз уста свога слуге Давида, нашег оца: ‚Зашто се незнабошци буне, а народи узалуд завере кују?

²⁶‚Устају цареви земаљски и кнежеви се удружују против Господа и против Помазаника његовог.‘

²⁷Заиста, Ирод и Понтије Пилат су се у овом граду удружили с незнабошцима и с народом[9] Израеловим против твога светог слуге Исуса, кога си помазао,

²⁸да учине онако како су твоја рука и твоја одлука унапред одредиле да се догоди.

²⁹Сада, Господе, погледај њихове претње и дај нама, твојим слугама, да твоју Реч говоримо са свом смелошћу.

³⁰Пружи своју руку, да именом твога светог слуге Исуса буде излечења, знамења и чуда.«

³¹Када су завршили молитву, затресе се место на којем су се окупили и сви се испунише Светим Духом, па почеше смело да говоре Божију реч.

³²Сви који су поверовали били су једно срцем и душом. Нико није говорио да је нешто од његове имовине само његово, него им је све било заједничко.

³³Апостоли су са великом силом сведочили о васкрсењу Господа Исуса и велика милост била је на свима њима.

³⁴Нико од њих није оскудевао, јер сви који су поседовали земљу или куће, продавали су их и доносили новац од продаје,

³⁵па га стављали апостолима пред ноге. Од тога се онда сваком давало колико му је требало.

³⁶И Јосиф, Левит, родом Кипранин, кога су апостоли прозвали Варнава — што значи »син утехе« —

³⁷продаде њиву коју је имао, а новац донесе и стави га апостолима пред ноге.