Read Библија: Савремени српски превод Дела апостолска 7 Bible Online

Дела апостолска 7 - Библија: Савремени српски превод bible

Дела апостолска 7

¹Тада првосвештеник упита: »Је ли то тако?«

²А он рече: »Браћо и очеви, чујте ме! Бог славе показао се нашем праоцу Аврааму док је још био у Месопотамији, пре него што се настанио у Харану,

³и рекао му: ‚Отиди из своје земље и од своје родбине и иди у земљу коју ћу ти показати.‘

⁴»И он је тада отишао из земље Халдејаца и настанио се у Харану. После смрти његовог оца, Бог га је оданде преселио у ову земљу у којој ви сада живите.

⁵Али у њој му ниједну стопу није дао у наследство, него је обећао да ће је дати у посед њему и његовим потомцима после њега, иако Авраам још није имао деце.

⁶Бог му је овако говорио: ‚Твоји потомци ће бити странци у туђој земљи. Пашће у ропство и бити злостављани четири стотине година.

⁷Али ја ћу судити народу коме ће они робовати‘, рече Бог, ‚а после тога ће изаћи и клањати ми се на овом месту.‘

⁸Онда му је дао савез обрезања, па кад му се родио Исаак, он га је осмог дана обрезао. Исааку се родио Јаков, а Јакову дванаест патријарха.

⁹»А патријарси су били љубоморни на Јосифа, па су га продали у Египат. Али Бог је био с њим

¹⁰и избављао га из свих његових невоља. Дао му је мудрост и наклоност фараона, египатског цара, који га је поставио за управитеља над Египтом и над свим својим двором.

¹¹Онда је у целом Египту и Ханаану завладала глад и велике невоље, и наши праоци нису могли да нађу хране.

¹²Када је Јаков чуо да у Египту има жита, послао је онамо наше праоце први пут.

¹³А када су отишли други пут, Јосиф је рекао својој браћи ко је, па је фараон сазнао Јосифово порекло.

¹⁴После тога је Јосиф послао по свога оца Јакова и сву своју родбину — седамдесет пет душа —

¹⁵и Јаков је отишао у Египат. И тамо су умрли он и наши праоци,

¹⁶па су их пренели у Сихем и положили у гроб који је Авраам у Сихему новцем купио од Еморових синова.

¹⁷»Како се приближавало време да се испуни обећање које је Бог дао Аврааму, наш народ је у Египту растао и множио се

¹⁸док у Египту није завладао један други цар, који није знао за Јосифа.

¹⁹Он је лукаво поступао с нашим родом и тлачио је наше праоце, терајући их да тек рођену децу остављају напољу да не остану у животу.

²⁰»У то време се родио Мојсије и био је Богу мио. Три месеца је био одгајан у очевој кући,

²¹а када су га оставили напољу, узела га је фараонова кћи и подигла као свога сина.

²²Мојсије је био поучен у свој египатској мудрости и био је силан речју и делом.

²³»Када је напунио четрдесет година, пало му је на ум да посети своју браћу Израелце.

²⁴И када је видео да једног од њих злостављају, он га је одбранио и осветио убивши Египћанина.

²⁵Мислио је да ће његова браћа схватити да им Бог преко њега шаље спасење, али они нису схватили.

²⁶»Сутрадан је наишао на неке од њих док су се тукли, па је покушао да их помири говорећи: ‚Људи, ви сте браћа. Зашто злостављате један другог?‘

²⁷»Али онај који је злостављао свога ближњег, одгурнуо је Мојсија и рекао: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију над нама?

²⁸Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио оног Египћанина?‘

²⁹Када је Мојсије то чуо, побегао је и настанио се као странац у Мидјану, где му се родише два сина.

³⁰»После четрдесет година, показао му се анђео у пламену горућег грма, у пустињи близу Синајске горе.

³¹Када је Мојсије то видео, задивио се том призору. И док је прилазио да боље погледа, зачуо је Господњи глас:

³²‚Ја сам Бог твојих праотаца, Бог Авраамов, Исааков и Јаковљев.‘ Мојсије је дрхтао од страха и није се усуђивао да дигне поглед.

³³»Тада му је Господ рекао: ‚Изуј обућу са својих ногу, јер је место на ком стојиш свето тле.

³⁴Видео сам потлаченост свога народа у Египту. Чуо сам његово роптање, па сам сишао да га избавим. А сад, хајде! Послаћу те у Египат.‘

³⁵»Тог Мојсија, кога су они одбацили када су рекли: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију?‘ — баш њега је Бог, преко анђела који му се показао у грму, послао да буде и владар и избавитељ.

³⁶И он их је извео, чинећи чуда и знамења у Египту, на Црвеном мору и четрдесет година у пустињи.

³⁷»То је онај Мојсије који је рекао Израелцима: ‚Бог ће вам између ваших сународника подићи пророка као што сам ја.‘

³⁸То је онај који је био на скупу у пустињи, са анђелом који му је говорио на Синајској гори и с нашим праоцима. Он је примио живе речи да их преда нама.

³⁹Али наши праоци нису хтели да му се покоре, него су га одбацили и у свом срцу се окренули Египту.

⁴⁰‚Направи нам богове који ће ићи пред нама,‘ рекли су Аарону. ‚А што се тиче оног Мојсија, који нас је извео из Египта, не знамо шта му се догодило.‘

⁴¹И тих дана су направили теле и принели жртву том идолу, радујући се делима својих руку.

⁴²Али Бог се окренуо од њих и предао их да служе звездама[11], као што је записано у Књизи пророкâ: »‚Да ли си ми приносио клане и житне жртве четрдесет година у пустињи, народе Израелов?

⁴³Носили сте шатор Молохов и звезду вашег бога Рефана, идоле које сте направили да им се клањате! Зато ћу вас у изгнанство послати‘, даље од Вавилона.

⁴⁴»Наши праоци су у пустињи имали Шатор Сведочанства, направљен онако како је заповедио Онај који је рекао Мојсију да га направи према узору који је видео.

⁴⁵Наши праоци су га примили и, предвођени Исусом Навином, унели га у земљу незнабожаца које је Бог истерао пред њима. Тако је било све до Давида,

⁴⁶који је уживао Божију наклоност. Он је молио да нађе боравиште за Бога Јаковљевог[12],

⁴⁷али му је тек Соломон саградио Дом.

⁴⁸»Свевишњи, међутим, не живи у рукотворинама. Као што каже пророк:

⁴⁹»‚Небо ми је престо, а земља подножје мојим ногама. Какву ћете ми кућу саградити, говори Господ, или где је место мога починка?

⁵⁰Зар није моја рука све ово начинила?‘

⁵¹»Ви тврдоглави и непокорни[13]! Увек се противите Светоме Духу! Исти сте као ваши праоци!

⁵²Којег пророка нису ваши праоци прогонили? Чак су и убили оне који су предсказали долазак Праведника. Њега сте сада издали и убили ви,

⁵³који сте преко анђелâ примили Закон, али му се нисте покорили.«

⁵⁴Када су они то чули, силно се разљутише и почеше да шкргућу зубима на њега.

⁵⁵А он, пун Светога Духа, загледа се у небо и виде Божију славу и Исуса како стоји Богу здесна,

⁵⁶па рече: »Ево, гледам небеса отворена и Сина човечијега како стоји Богу здесна.«

⁵⁷Али они почеше да вичу из свега гласа, запушише уши, па сложно навалише на њега.

⁵⁸Онда га одвукоше из града и засуше камењем. А сведоци одложише своју одећу код ногу младића који се звао Савле.

⁵⁹Док су га засипали камењем, Стефан повика: »Господе Исусе, прими мој дух.«

⁶⁰Онда паде на колена и повика из свега гласа: »Господе, не узми им ово за грех!« И када је то рекао, умре[14].