Read Библија: Савремени српски превод Посланица Римљанима 2 Bible Online

Посланица Римљанима 2 - Библија: Савремени српски превод bible

Посланица Римљанима 2

¹Зато немаш изговор, човече који судиш, ма ко да си. Јер, самим тим што судиш неком другом, самога себе осуђујеш, пошто и ти који судиш чиниш то исто.

²А ми знамо да је Божија осуда оних који то чине заснована на истини.

³Зар мислиш, човече који судиш онима који то чине, а чиниш то исто, да ћеш измаћи Божијем суду?

⁴Или можда презиреш богатство његове доброте, трпељивости и стрпљења, не схватајући да те његова доброта води покајању?

⁵Али, због своје тврдоглавости и срца које се не каје, нагомилаваш на себе гнев за Дан гнева, када ће се открити Божији праведни суд.

⁶Бог ће сваком узвратити према његовим делима.

⁷Онима који истрајно чине добро тражећи славу, част и нераспадљивост, даће вечни живот,

⁸а онима који пркосе и не покоравају се истини, а покоравају се неправди — гнев и срџбу.

⁹Невоља и тескоба на сваког човека који чини зло, прво на Јудејина, па на Грка,

¹⁰а слава, част и мир свакоме ко чини добро, прво Јудејину, па Грку,

¹¹јер Бог не гледа ко је ко.

¹²Они који су без Закона згрешили, без Закона ће и пропасти. А онима који су под Законом згрешили, по Закону ће се и судити.

¹³Јер, пред Богом нису праведни они који слушају Закон, него ће бити оправдани они који Закон извршавају.

¹⁴(Када, наиме, незнабошци, који немају Закон, по природи извршавају Закон, онда су они, иако немају Закон, сами себи закон.

¹⁵Они показују да им је у срцу записано оно што Закон тражи, а о томе сведочи њихова савест и њихове мисли када се међусобно оптужују и бране.)

¹⁶То ће бити онога Дана када ће Бог, преко Исуса Христа, по мом еванђељу, судити људским тајнама.

¹⁷Али, ако ти себе зовеш Јудејином, ослањаш се на Закон и хвалиш се Богом,

¹⁸знаш његову вољу и просуђујеш шта је боље, јер добијаш поуку из Закона,

¹⁹и ако си уверен да си вођа слепима, светлост онима који су у тами,

²⁰васпитач неразумних, учитељ нејачи, који у Закону има оличење знања и истине,

²¹зашто, дакле, ти који учиш друге, самога себе не поучиш? Ти који проповедаш да не треба красти, сâм крадеш.

²²Ти који говориш да се не чини прељуба, сâм чиниш прељубу. Ти коме су одвратни идоли, пљачкаш храмове.

²³Ти који се хвалиш Законом, кршећи Закон не поштујеш Бога —

²⁴као што је и записано: »Због вас се међу незнабошцима погрђује Божије име.«

²⁵Обрезање има вредност ако извршаваш Закон. Али, ако кршиш Закон, твоје обрезање је постало необрезање.

²⁶Ако се, дакле, необрезани придржава одредби Закона, зар се његово необрезање неће сматрати обрезањем?

²⁷Тако ће онај ко није телесно обрезан, а испуњава Закон, судити теби који кршиш Закон, иако имаш и слово Закона и обрезање.

²⁸Јер, није Јудејин онај ко је то само споља, нити је право обрезање споља, на телу.

²⁹Него, Јудејин је онај који је то изнутра, а право обрезање је обрезање срца, Духом, а не словом. Такав не добија похвалу од људи, него од Бога.