Read Библија: Савремени српски превод Посланица Римљанима 8 Bible Online

Посланица Римљанима 8 - Библија: Савремени српски превод bible

Посланица Римљанима 8

¹Зато сада нема осуде за оне који су у Христу Исусу,

²јер ме је закон Духа живота у Христу Исусу ослободио закона греха и смрти.

³Јер, оно што Закон није могао да учини, пошто је због тела био слаб, учинио је Бог пославши свога Сина у обличју грешног тела, као жртву за грех. Тако је осудио грех у телу,

⁴да се праведност Закона испуни у нама који не живимо по телу, него по Духу.

⁵Јер, они који живе по телу, мисле на оно што је телесно, а они који живе по Духу, на оно што је духовно.

⁶Тежња тела је смрт, а тежња Духа живот и мир.

⁷Зато је тежња тела непријатељство према Богу, јер се тело не потчињава Божијем закону, а и не може.

⁸Они који су у телу, не могу да угоде Богу.

⁹Али ви нисте у телу, него у Духу, ако заиста Божији Дух пребива у вама. Ако неко нема Христовог Духа, није његов.

¹⁰А ако је Христос у вама, онда је ваше тело мртво због греха, али је ваш дух жив због праведности.

¹¹И, ако у вама пребива Дух који је Исуса васкрсао из мртвих, онда ће Онај који је Христа васкрсао из мртвих оживети и ваша смртна тела својим Духом, који пребива у вама.

¹²Тако, дакле, браћо, дужници смо, али не телу, да бисмо по телу живели.

¹³Ако живите по телу, умрећете. Али, ако Духом усмрћујете телесна дела, живећете.

¹⁴Јер, они које води Божији Дух, Божији су синови.

¹⁵Нисте, наиме, примили духа робовања, па да опет страхујете, него сте примили Духа усињења, којим вичемо: »Аба[4], Оче!«

¹⁶Сâм Дух сведочи с нашим духом да смо Божија деца.

¹⁷Па, ако смо деца, онда смо и наследници — наследници Божији и сунаследници Христови, ако заиста с њим страдамо, да бисмо имали удела у његовој слави.

¹⁸Сматрам, наиме, да наша садашња страдања нису ништа у поређењу са славом која ће се у нама открити.

¹⁹Оно што је створено жељно ишчекује откривење славе Божијих синова.

²⁰А оно што је створено потчињено је ништавности — не својом вољом, него вољом Онога који га је потчинио — у нади

²¹да ће у славној слободи Божије деце и оно само бити ослобођено робовања распадљивости.

²²Знамо, наиме, да све што је створено све досад уздише и мучи се у порођајним боловима.

²³Али не само оно него и ми сами, који имамо прве плодове Духа, у себи уздишемо, ишчекујући усињење, откупљење свога тела.

²⁴Јер, у тој нади смо спасени. А нада која се види није нада, јер ко се нада оном што већ види?

²⁵Али, ако се надамо оном што не видимо, онда то стрпљиво ишчекујемо.

²⁶Тако нам и Дух помаже у нашој слабости. Ми не знамо за шта треба да се молимо, него се сâм Дух неизрецивим уздасима заузима за нас.

²⁷А Онај који испитује срца зна тежњу Духа — да се по Божијој вољи заузима за свете.

²⁸Знамо да Бог у свему ради за добро оних који га воле[5], оних који су позвани по његовом науму.

²⁹Оне које је унапред знао, Бог је и предодредио да буду саображени слици његовог Сина, да он буде прворођени међу многом браћом.

³⁰Оне које је предодредио, те је и позвао, које је позвао, те је и оправдао, а које је оправдао, те је и прославио.

³¹Шта ћемо, дакле, на то рећи? Ако је Бог за нас, ко ће против нас?

³²Он, који ни свога Сина није поштедео, него га је предао за све нас, зар нам с њим неће подарити и све друго?

³³Ко ће подићи оптужбу против Божијих изабраника? Зар Бог који оправдава?

³⁴Ко ће их осудити? Зар Христос Исус, који је умро, штавише и васкрсао, који је Богу здесна и заузима се за нас?

³⁵Ко ће нас раставити од Христове љубави? Зар невоља, или притешњеност, или прогон, или глад, или голотиња, или опасност, или мач?

³⁶Као што је записано: »Ради тебе нас поваздан убијају, сматрају нас овцама за клање.«

³⁷Али, у свему томе надмоћно побеђујемо кроз Онога који нас је заволео.

³⁸Убеђен сам, наиме, да нас ни смрт ни живот, ни анђели ни поглаварства, ни садашњост ни будућност, ни силе,

³⁹ни висине ни дубине, ни било шта друго што је створено, не могу раставити од Божије љубави, која је у Христу Исусу, нашем Господу.