Read Библија: Савремени српски превод Посланица Римљанима 9 Bible Online

Посланица Римљанима 9 - Библија: Савремени српски превод bible

Посланица Римљанима 9

¹Истину говорим у Христу, не лажем — сведок ми је моја савест у Светоме Духу:

²моја жалост је велика и непрекидан бол ми је у срцу.

³Желео бих да сам ја сâм проклет и одвојен од Христа за своју браћу, своје сроднике по телу,

⁴Израелце. Њихово је усињење и слава и савези и законодавство и богослужење и обећања.

⁵Њихови су и патријарси, а од њих, по телу, потиче и Христос, који је Бог над свима, благословен довека[6]. Амин.

⁶Али, то не значи да се Божија реч изјаловила. Наиме, нису сви који су потекли од Израела — Израел.

⁷И нису сви Авраамова деца само зато што су његово потомство, него: »Твоје потомство ће се рачунати по Исааку.«

⁸То јест, деца тела нису Божија деца, него се као потомство рачунају деца обећања.

⁹А ово су речи обећања: »Вратићу се к теби у ово време, и Сара ће имати сина.«

¹⁰И не само она: и Ревека је зачела са једним, нашим праоцем Исааком.

¹¹А пре него што су се синови родили и учинили нешто добро или зло — да би остао на снази Божији наум о избору,

¹²да не зависи од делâ, него од Онога који позива — речено јој је: »Старији ће служити млађему«,

¹³као што је записано: »Јакова сам заволео, а Исава замрзео.«

¹⁴Шта ћемо, дакле, рећи? Да је Бог неправедан?

¹⁵Нипошто! Јер, он је рекао Мојсију: »Смиловаћу се коме се смилујем и сажалићу се на кога се сажалим.«

¹⁶Стога, дакле, не зависи од онога ко хоће ни од онога ко трчи, него од милостивога Бога.

¹⁷Јер, Писмо каже фараону: »Ради тога сам те уздигао да на теби покажем своју силу и да се моје име пронесе по свој земљи.«

¹⁸Он се, дакле, смилује коме хоће и чини окорелим кога хоће.

¹⁹Сада ћеш ми рећи: »Зашто нас онда и даље окривљује? Ко да се одупре његовој вољи?«

²⁰Али, ко си ти, човече, да се препиреш с Богом? Зар ће творевина рећи творцу: »Зашто си ме овако направио?«

²¹Па, зар грнчар нема власт над глином да од исте смесе направи једну посуду за част, а једну за срамоту?

²²А шта ако је Бог, желећи да искали гнев и обзнани своју силу, с великом стрпљивошћу подносио посуде гнева одређене за пропаст

²³да би обзнанио богатство своје славе на посудама милосрђа, које је унапред припремио за славу

²⁴— на нама које је позвао, не само између Јудеја него и између незнабожаца?

²⁵Као што каже у Осији: »Својим народом назваћу народ који није мој и невољену вољеном«

²⁶и: »На оном месту где им је речено: ‚Нисте мој народ‘, биће названи ‚синови Бога живога‘.«

²⁷А Исаија виче о Израелу: »Ако народа Израеловог буде колико и морског песка, ипак ће се спасти само Остатак.

²⁸Јер, Господ ће ускоро и потпуно спровести своју Реч на земљи.«

²⁹И као што је Исаија пророковао: »Да нам Господ над војскама не остави потомство, постали бисмо као Содома и на Гомору бисмо личили.«

³⁰Шта ћемо, дакле, рећи? Да су незнабошци, који нису тежили за праведношћу, стекли праведност — праведност која долази од вере.

³¹А Израел, који је тежио закону праведности, није достигао тај закон.

³²Зашто? Зато што се није трудио да га достигне вером, него делима. Спотакли су се о камен спотицања,

³³као што је записано: »Ево, постављам на Сиону камен спотицања и стену саблазни и ко у њега верује, неће се постидети.«